IZA REŠETAKA JE RASLO ZLO KAKVO SVET NIJE VIDEO: Dan koji je trebalo da bude Hitlerov kraj - postao je početak uspona najveće pošasti 20. veka
Na današnji dan, 1. aprila 1924. godine, Adolf Hitlerosuđen je pred Narodnim sudom u Minhenu na pet godina zatvora zbog veleizdaje, nakon neuspelog pokušaja nasilnog preuzimanja vlasti poznatog kao Pivnički puč. Ovaj događaj odigrao se u noći između 8. i 9. novembra 1923. godine, kada su Hitler i njegovi saradnici pokušali da, po uzoru na marš na Rim Benita Musolinija, sruše vlast Vajmarske republike i uspostave autoritarni režim.
Puč je započeo upadom u minhensku pivnicu Birgerbrojkeler, gde su lokalni politički lideri držali sastanak, ali je već narednog dana ugušen od strane policije i vojske. U sukobima na ulicama Minhena poginulo je više ljudi, a Hitler je ubrzo uhapšen i izveden pred sud. Suđenje, koje je trajalo od februara do aprila 1924. godine, pretvorilo se u svojevrsnu političku pozornicu: Hitler je vešto koristio sudnicu za promociju svojih ideja, predstavljajući sebe kao patriotu koji se bori protiv slabosti i poniženja posleratne Nemačke.
Iako je optužen za jedno od najtežih krivičnih dela – veleizdaju, presuda je bila relativno blaga. Osuđen je na pet godina zatvora, uz mogućnost prevremenog puštanja, što je i učinjeno nakon nešto više od osam meseci provedenih u zatvoru Landsberg. Uslovi u kojima je boravio bili su znatno povoljniji od uobičajenih zatvorskih: imao je pravo na posete, pisanje i rad, što je iskoristio za oblikovanje svojih političkih ideja.
Tokom boravka u Landsbergu, uz pomoć bliskog saradnika Rudolfa Hesa, Hitler je započeo pisanje knjige "Majn kampf" ("Moja borba"). U ovom delu izneo je autobiografske elemente, ali pre svega politički program koji je uključivao radikalni nacionalizam, rasizam, antisemitizam i ideju teritorijalnog širenja Nemačke na istok. Knjiga je u početku imala ograničen odjek, ali je postepeno postajala sve uticajnija kako je rasla snaga nacističkog pokreta.
Nakon izlaska iz zatvora krajem 1924. godine, Hitler je promenio strategiju i odlučio da vlast osvoji legalnim putem, kroz političku borbu i izbore. Njegova partija je tokom narednih godina jačala, koristeći ekonomsku krizu i nezadovoljstvo građana, da bi 1933. godine Hitler bio imenovan za kancelara Nemačke. U godinama koje su usledile, njegova ideologija, velikim delom artikulisana upravo u "Majn Kampfu", pretočena je u državnu politiku.
Posledice tog političkog uspona bile su katastrofalne: nacistički režim je doveo do izbijanja Drugog svetskog rata i sistematskog progona i uništenja miliona ljudi. Presuda iz 1924. godine, koja je trebalo da označi kraj Hitlerove političke karijere, u praksi je postala prekretnica: zatvorski period mu je omogućio da ideološki zaokruži svoje stavove i pripremi se za put ka vlasti, čije će posledice obeležiti čitav 20. vek, a neke od ideja koje je izneo u svom manifestu žive i duboko su ukorenjene i u društvu 21. veka.
