Ni u kuhinji, ni na pogači: Evo gde se čuva čuvarkuća, etnolozi kažu da je bitna pozicija
Vaskrs, kao najveći hrišćanski praznik, sa sobom nosi niz običaja koji su duboko ukorenjeni u srpsku tradiciju. Centralno mesto zauzima bojenje jaja, a posebno pažnja posvećuje se prvom obojenom jajetu – čuvarkući.
Poreklo crvene boje i hrišćansko predanje
Prema narodnom verovanju, običaj farbanja jaja u crvenu boju vezuje se za trenutak Hristovog vaskrsenja. Predanje kaže da su u tom času jaja pocrvenela, što je postalo simbol radosti i pobede života nad smrću.
U prošlosti su se koristili isključivo prirodni pigmenti. Crvena boja se dobijala iz korena biljke broć, dok su se za ostale nijanse koristile biljke poput spanaća ili lukovine. Tek u novijoj istoriji u upotrebu ulaze industrijske boje, ali suština običaja ostaje nepromenjena.
Gde se čuva čuvarkuća i čemu služi nakon godinu dana?
Čuvarkuća, kao prvo ofarbano jaje, zauzima posebno mesto u svakom domaćinstvu. Njena uloga je zaštitna, a mesto na kojem stoji pažljivo se bira, navode etnolozi.
- U Vojvodini: Najčešće se postavlja pored kućne ikone.
- Ostatak Srbije: Čuva se na vidnom i značajnom mestu u domu tačno godinu dana.
Interesantan je i običaj zamene stare čuvarkuće novom. Prema rečima etnologa, staro jaje se ne odbacuje nasumično. Ono se drobilo i stavljalo u prvu brazdu tokom oranja, sa ciljem da prizove rodnu i berićetnu godinu, čime se spajaju hrišćanski običaj i agrarni kultovi naših predaka.
Video: Kako šarati jaja voskom