"Lagali su o misiji na Mesecu" Teorije zavere sve jače nakon snimka astronauta misije Artemis II, a evo šta je istina

Video sa konferencije za štampu NASA-e, na kojoj su astronauti razgovarali o misiji Artemis II, izazvao je buru na društvenim mrežama i pokrenuo novi talas teorija zavere o odlasku na Mesec.

Pogledajte u galeriji fotografije posade Artemis II u svemiru:

„Ovo je prvi put da su ljudi otišli ​​na Mesec i istovremeno bili u niskoj Zemljinoj orbiti.“

Izjava je brzo postala viralna, posebno na X mreži, gde su neki korisnici tvrdili da je to „priznanje“ da je program Apolo bio prevara.

„Evo dokaza, lagali su o sletanju na Mesec“, pisalo je u jednom komentaru.

Teorije zavere ponovo u fokusu

Tvrdnje se zasnivaju na dugogodišnjoj teoriji zavere da su misije sprovedene između 1969. i 1972. godine navodno bile inscenirane u studiju, kako bi SAD mogle da pobede SSSR u svemirskoj trci.

Međutim, sporni snimak je deo mnogo dužeg obraćanja, u kojem je Rid Vajzman jasno objasnio da je ovo početak „nove lunarne ere“, a ne poricanje prethodnih misija.

Naglasio je da je Artemis II prva misija sa ljudskom posadom na Mesec od završetka Apolo programa.

Ko su astronauti na misiji Artemis II

Posadu čine:

• Rid Vajzman
• Viktor Glover
• Kristina Koh
• Džeremi Hansen

Njihov zadatak je da pređu oko 400.000 kilometara i, ako sve bude išlo po planu, nadmaše rekord koji je postavila misija Apolo 13.

Ključni korak ka povratku na Mesec

Misija Artemis II je preludijum za Artemis III, koja bi trebalo da označi prvi povratak ljudi na Mesec od 1972. godine.

Cilj programa Artemis nije samo ponovno sletanje, već i uspostavljanje dugoročnog ljudskog prisustva na Zemljinom prirodnom satelitu.

Pogledajte u galeriji kako je izgledalo lansiranje posade:

NASA je više puta objavljivala detaljne dokaze o Apolo programu – uključujući telemetrijske podatke, svedočenja učesnika i uzorke stena donetih sa Meseca. Međutim, skeptici i dalje dovode u pitanje ove činjenice.

Šta je Vajzman zapravo rekao

U dužoj verziji snimka, Rid Vajzman je bio jasan:

– Bili smo na Mesecu tokom Apolo misija. Kada danas govorimo o Mesecu, znamo šta nas tamo čeka jer smo ga već orbitirali i istražili. Artemida II donosi novu dimenziju tom iskustvu.

Takođe je dodao da će ova misija otvoriti vrata novim istraživanjima, uključujući rute koje ranije nisu bile u fokusu.

Zašto se ne vide zvezde?

Međutim, i dan-danas glasniji su teoretičari zavera koji su uvereni da sletanja na Mesec nije ni bilo, U nastavku vam otkrivamo najpoznatije teorije.

Jedna od najčešćih zamerki jeste da se na čuvenim fotografijama na površini Meseca ne vide zvezde. To je zbog toga što je Mesec veoma svetao, reflektujući mnogo Sunčevog svetla. Na fotografijama sletanja na Mesec Apola 11 nema zvezda jer kamera nije mogla da ih snimi.

Mnogi svemir zamišljaju kao prostor ispunjen sjajnim zvezdama. Međutim, u realnosti je to malo drugačije.

Jedini put kada su astronauti mogli jasno da vide zvezde je kada su orbitirali oko Meseca i kada su bili u njegovoj senci. Kamere nisu koristile dugu ekspoziciju kako bi se videle i zvezde, a sve je mogla da blokira i sunčeva svetlost. Kamere su se nalazile u njihovim odelima i bilo je najvažnije da se njima lako rukuje. Inače, Armstrong je koristio Haselblad od 70 mm, iako je NASA poprilično modifikovala tu kameru.

Zašto zastava ne pada?

Pošto Mesec nema atmosferu kao Zemlja, NASA je konstruisala da američku zastavu, koju su astronauti trijumfalno položili na površinu, podupiru dve šipke, jedna vertikalna i druga horizontalna. Na taj način je osigurano da zastava ne pada kako bi ceo prizor mogao što lepše da bude ovekovečen.

Zastava je bila zakačena za merdevine letelice, tako da su je skinuli kad su stupili na Mesec.

Čak je i pakovanje zastave za svemirsku misiju uključilo posebnih 12 koraka i 5 ljudi. Zakačiti je za merdevine nije bio lak posao, a astronauti su tek skidanjem posebnih kopči mogli da je izvuku.

Mnogi kažu da se ona na snimku pomera, što podupire tezu da je sve snimljeno u studiju! Upravo horizontalno postavljena šipka je omogućila takav efekat, kao da se radi o povetarcu.

Otisci stopala

Oldrin i Armstrong su opisali da im je Mesečeva površina ličila na vlažan pesak. Pošto nema atmosfere, tečnosti ili erozije od vetra, tako i otisci ostaju nepromenjeni.

Zašto od tada nije bilo misija na Mesec?

Posebno velika prepreka je trošak.

"NASA-in udeo u federalnom budžetu bio je na vrhuncu s četiri odsto 1965. godine. U proteklih 40 godina ostao je ispod jedan odsto, a u poslednjih 15 godina ide polako prema 0,4 odsto federalnog budžeta", rekao je astronaut član Apolo 7 misije Volter Kaningem pre par godina.

 Video: Sve o uslovima koje ispunjavaju astronauti