Najveća zabluda o veštačkoj inteligenciji koje niko nije svestan: Uz AI radimo više nego pre, posebno brine "zamka 90%"
AI umesto olakšavanja rada povećava pritisak! Radnici rade više, stres raste, a granice između posla i privatnog života nestaju. Da li je AI zaista prijatelj radnika ili neprijatelj?
Obećanje je zvučalo primamljivo:veštačka inteligencija (AI) preuzeće dosadne, repetitivne zadatke, automatizovati pisanje rutinskih dokumenata i sažimanje informacija, oslobađajući tako zaposlene za kreativniji i ispunjeniji rad. Međutim, sveobuhvatna istraživanja i iskustva s terena otkrivaju drugačiju, uznemirujuću stvarnost. Umesto da smanjuje opseg posla, AI ga dosledno intenzivira, produžava radni dan i zamagljuje granice između privatnog i poslovnog života.
Da bismo razumeli zašto se to događa, moramo da se vratimo u 19. vek i prisetimo se Jevonsovog paradoksa. Engleski ekonomista Vilijam Stenli Dževons primetio je da tehnološka poboljšanja koja su povećala efikasnost parnih mašina nisu dovela do smanjenja potrošnje uglja. Naprotiv, kako je ugalj postao jeftiniji i efikasniji izvor energije, njegova potrošnja je eksplodirala jer su se otvorile nove mogućnosti za njegovu primenu.
Danas svedočimo digitalnoj verziji istog fenomena. Veštačka inteligencija čini kognitivni rad "jeftinijim" i bržim. Zadaci koji su nekad trajali satima, poput pisanja koda ili analize podataka, sada se mogu obaviti u minutima. Međutim, umesto da to ušteđeno vreme iskoriste za odmor, organizacije i pojedinci ga reinvestiraju u dodatni rad. Očekivanja rastu, standardi kvaliteta se podižu, a broj projekata se množi. Jednostavno rečeno - kad nešto postane lakše, počnemo to da radimo više.
Upravo je to potvrdila osmomesečna etnografska studija sprovedena na tehnološkoj kompaniji sa 200 zaposlenih, koju su sprovele istraživačice sa Univerziteta Berkli, Aruna Ranganejtan i Singći Megi Je. Njihov rad, objavljen u Harvard Business Review-u, otkrio je da AI ne oslobađa vreme, već širi ono što zaposleni osećaju da su sposobni i voljni da preuzmu.
Intenzifikacija rada ispoljila se na tri ključna načina.Prvo - došlo je do proširenja opsega zadataka i brisanja granica među ulogama. Menadžeri su počeli da pišu jednostavan kod, a istraživači da preuzimaju inženjerske zadatke jer im je AI to omogućio. Drugo - posao je počeo da se uvlači u svaki slobodan trenutak. Zaposleni bi slali upite AI alatima tokom ručka, pre sastanaka ili kasno uveče, čime su nestajale prirodne pauze u radnom danu. Treće - radnici su istovremeno vodili više procesa potpomognutih AI-jem, stvarajući ritam u kojem su i čovek i mašiba neprestano u pokretu, što je dovodilo do teškog kognitivnog opterećenja. Podaci pokazuju da su radnici u zanimanjima s visokom izloženošću AI-ju radili u proseku tri sata i 15 minuta više nedeljno.
Cena nove produktivnosti: Stres i izgaranje
Ovaj novi, ubrzani tempo rada ima svoju cenu. Dok menadžeri mogu da vide kratkoročni porast produktivnosti, dugoročne posledice ogledaju se u povećanom stresu i izgaranju zaposlenih. Statistike o nadzoru na radnom mestu otkrivaju mračnu stranu ove priče. Čak 74 odsto američkih poslodavaca koristi alate za onlajn praćenje, a zaposleni u okruženjima s visokim stepenom nadzora prijavljuju nivo stresa od 45 odsto, u poređenju s 28 odsto u manje nadgledanim kompanijama.
Strah i teskoba postaju svakodnevica. Trećina zaposlenih neprestano se pita da li ih posmatraju, dok 24 odsto uzima manje pauza kako ne bi delovali neaktivno. Taj pritisak da se bude "uvek uključen" i produktivan direktna je posledica alata koji omogućuju rad bez prekida, ali i kulture koja nagrađuje vidljivu aktivnost umesto promišljenog rada.
Skriveni rad i zamka od 90 odsto
Jedan od najvećih problema jeste takozvana "zamka od 90 odsto". AI vas često dovede 90 odsto do cilja, generišući nacrt koda, teksta ili dizajna. Međutim, preostalih deset odsto, koji uključuju proveru, ispravljanje i integraciju, zahtevaju najveći kognitivni napor. Problem je što pregledate rad koji niste sami stvorili, bez konteksta o tome zašto su donesene određene odluke.
To je posebno vidljivo u softverskom inženjerstvu. Istraživanja su pokazala da su iskusni programeri, nakon uvođenja AI alata poput Copilota, počeli da troše znatno više vremena na pregledanje koda koji su generisale manje iskusne kolege uz pomoć AI-ja. Teret se nije smanjio, samo se premestio na seniore. Studije pokazuju da čak 39 odsto zaposlenih troši više vremena na pregled i moderiranje sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom nego što bi im trebalo da su posao obavili sami od početka. AI je stvorio novu vrstu skrivenog rada: beskrajnu evaluaciju tuđeg, odnosno mašinskog, uratka.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
Video: Veštačka inteligencija u medicini