Ovaj čovek je odgovoran za smrt miliona ljudi: Njegovo ime i danas uteruje strah u kosti, hapšen je 6 puta, a onda je zgrabio moć
Josif Visarionovič Džugašvili je rođen u malom gradu u Gruziji 1878. godine, a ako vam ovo ime ništa ne znači, njegovo ime po kome je postao poznat hoće.
Josif je kasnije postao poznat pod imenom Staljin, a 1922. godine Lenjin ga je postavio na mesto generalnog sekretara Komunističke partije. Ovo je bila ključna tačka u Staljinovoj borbi protiv vlasti u Sovjetskom Savezu.
Kako je došao do te pozicije i postao autokratski lider nove ruske države?
Teško da bismo Staljina mogli opisati kao sofisticiranog i uljudnog gospodina koji osvaja ljude već prvim utiskom. Kako je odrastao u mestu gde je su ulične bande bile svakodnevni prizor, a otac je tukao njega i majku, odmalena je bio povučen i hladan čovek. Prisustvovao je javnom pogubljenju kriminalaca kada je bio dečak te je već tada zamrzio carski režim u Rusiji.
S druge strane, bio je akademski vrlo uspešan, stoga je brzo dobio stipendiju i preselio se u gruzijsku prestonicu. Tamo dolazi u kontakt s marksizmom i nakon kratkog vremena biva izbačen iz škole zbog svojih radikalnih izjava. Staljin se nakon toga bavi pisanjem za socijalističke novine i organizuje radničke štrajkove po ruskoj Gruziji.
Od gruzijskog seljaka do opasnog revolucionara
Godine 1903. pridružuje se boljševicima. Brzo ga primećuje Lenjin, koji vidi da je Staljin vrlo uspešan u obavljanju pljački kojima bi se finansirale buduće boljševičke akcije. Uhapšen je barem šest puta, svaki put bi pobegao i vratio se, a onda je 1913. priveden i odlazi u sibirski zatvor, gde je proveo četiri godine.
Klikom na link saznajte koju ženu je Staljin obožavao a nikad se nije oženio njom.
Po izlasku iz zatvora Staljin učestvuje u Ruskom građanskom ratu na strani boljševika, verujući u uspostavu prve socijalističke države na svetu. Po završetku rata 1922. dobija poziciju generalnog sekretara Partije, mesto koje će zadržati do kraja života.
Generalni sekretar tada nije imao značajnu funkciju, no Staljin ju je s vremenom proširio i počeo postavljati verne ljude na ključne pozicije. Lenjinu se to nije uopšte sviđalo, no upravo je doživeo prvi moždani udar te iz kreveta nije više mogao tako lakoda vodi zemlju i svoje kadrove. U svom testamentu savetuje partijsko vođstvo da "pronađe način za njegovo uklanjanje" i da nađu nekog "tolerantnijeg i manje hirovitog".
Staljin je to iskoristio i do Lenjinove smrti 1924. godine pripremio teren kako bi preuzeo vlast nad Partijom i državom. Njegov najveći protivnik bio je Lav Trocki, vrlo popularan boljševik, izvrstan retoričar i vojni zapovednik za kog se smatralo da će naslediti Lenjina kao novi vođa. Ipak, uz Staljinov sve veći uticaj u Partiji, Trocki je prognan i ubijen u Meksiku 1940. godine.
Nakon što je osigurao potpunu kontrolu nad Partijom i državom, Staljin je vodio sovjetsku politiku sve do svoje smrti 1953. U tom periodu ubija političke protivnike, novinare, intelektualce, pokušava da kolektivizuje poljoprivredu, što će prouzrokovati glad koja će ubiti preko deset miliona ljudi, proglašava kulake, odnosno bogate seljake državnim neprijateljima, što rezultuje masovnim ubistvima.
(Kurir.rs/ Espreso/ Index)
Bonus video:
· Reaguj