Tetanus je po život opasna zarazna bolest, od koje godišnje u svetu oboli više od milion ljudi.
Čak polovina ukupnog broja obolelih dobija poseban oblik tetanusa s visokom smrtnošću od čak 90 odsto. Izazivač je toksin bakterije klostridijum tetani, koja živi u zemlji, glini i blatu, ali i u crevima nekih životinja.
Koje su rane najopasnije
Ukoliko ste imali tetanus, niste stekli imunitet. Od njega obolevaju osobe koje nisu vakcinisane ili revakcinisane protiv ove bolesti. Najobičnija i najmanja posekotina ili ogrebotina ponekad je dovoljna za ulazak bakterije u organizam čoveka. Jednom kada uđe, ona postaje aktivna i izlučuje snažan otrov, koji se nakuplja na nervnim završecima mišića i time onemogućava njihove kontrakcije - tj. dovodi do paralize.
Najopasnije su one rane koje su prekrivene zemljom i glinom, ali ponekad je za infekciju dovoljno ubosti se na trn ruže ili neke druge biljke. Opasan je i ujed životinje, posebno ugriz psa, jer oni stalno njuškaju tlo, a u svom probavnom sistemu mogu imati ovu opasnu bakteriju. Ukoliko se to desi, neophodno je preventivno primiti vakcinu. Do infekcije dolazi prilikom povrede, kada povređeno tkivo naseljavaju bakterije među kojima i klostridijum tetani. Ukoliko je rana bez prisustva kiseonika, bakterija iz oblika spore prelazi i aktivni oblik i luči tetanospazmin, jedan od najjačih neurotoksina.
Simptomi se ne ispoljavaju odmah
Infekcija se može javiti od dva do deset dana nakon povrede. Paraliza prvo zahvata mišiće vilice, zbog čega usne zahvata nevoljan i veoma bolan grč. Nakon toga nastaje grčenje mišića lica, vrata, grudi, ruku i nogu. Bolesnik se žali na ukočen vrat, otežano disanje, nemogućnost saginjanja. Kada grčevi zahvate celo telo, dolazi do izvijanja kičme u vidu luka. Grč je stalan, ne popušta ni u snu ni posle uzimanja sedativa. Maksimalno je izražen prvih deset dana, zatim postepeno popušta i gubi se posle mesec ili dva dana. Međutim, ako nastane pojačanje simptoma i potraje oko 60 sekundi, može doći do gubljenja svesti i smrti usled gušenja. Kao posledica poremećaja autoimunog nervnog sistema bolesnik ima povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca (tahikardiju), visoku temperaturu i mnogo se znoji.
Mora se u bolnicu
Kada se dijagnostikuje tetanus, sprovodi se kliničko lečenje na odeljenjima intenzivne nege. Da bi se sprečilo vezivanje toksina za nervne završetke, daje se humani antitetanusni imunoglobulin kao antitoksin. Za eliminaciju bakterija na mestu ulaza, ali i za sprečavanje komplikacija koriste se antibiotici. U odnosu na stanje pacijenta primenjuje se i raznovrsna pomoćna terapija.
Kako se može sprečiti
Vakcina je jedina sigurna zaštita. Danas mališani u vakcini pentaksima primaju zaštitu i od tetanusa do druge godine života podeljenu u četiri doze. Onda se vrši revakcinacija pred polazak u školu vakcinom di-te (difterija-tetanus) i sa 15 godina još jedna doza te vakcine. Zaštita tada traje sledećih 10 godina. U svakom slučaju, svaku ranu, pa čak i one najsitnije, treba dobro dezinfikovati antibakterijskim sredstvom. Osim toga, korisno je znati koliko je vremena proteklo od poslednje vakcine do trenutka povrede.
Revakcinacija
Ako je od revakcinacije prošlo više od deset godina a došlo je do povrede, potražite savet lekara ili se javite hitnoj pomoći u prvih 48-72 sata. On će u zavisnosti od povrede i informaciji o vakcinaciji proceniti kakvo je lečenje neophodno.
Antitetanusna zaštita
Ona je neophodna nakon povrede nevakcinisane ili nekompletno vakcinisane osobe. Primenjuju se tri doze: prva odmah nakon povrede, druga nakon mesec, a treća posle godinu dana. Time se osigurava zaštita od tetanusa sledećih deset godina.
(Kurir, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
