Najnovije vesti

PROF. DR NIKOLA ILANKOVIĆ ZA LENU: Zdrav san preduslov vitalnosti organizma
Foto: Profimedia

VAŽAN ODMOR

PROF. DR NIKOLA ILANKOVIĆ ZA LENU: Zdrav san preduslov vitalnosti organizma

Zdravlje

Da bi čovek bio dobro raspoložen i spreman za radne i životne aktivnosti, mora dovoljno da spava. To ne predstavlja samo odmor za organizam ili predah od dnevnih obaveza već je neophodno za zdravlje, mentalne i emocionalne funkcije. U suprotnom, mogu da se ispolje mnogobrojne neželjene reakcije. U kojoj meri spavanje utiče na naše svakodnevno funkcionisanje, koliko je to važno kad je reč o deci i na koji način možemo da se borimo protiv nesanice, objašnjava naš stručni saradnik prof. dr Nikola Ilanković, specijalista neuropsihijatrije, MediGroup.

foto: Privatna Arhiva

Biološki dnevni ritam

Spavanje je deo prirodnog 24-časovnog ritma koji je uslovljen smenom dana i noći, odnosno svetla i tame. To je praktično vremenska osnova i regulator svih funkcija u organizmu, što znači da su ljudi dnevna bića aktivna u poslovima koje obavljaju, a da je noć vreme kad se odmaraju. Naše spavanje rezultat je prilagođavanja prirodnom ritmu iz dva razloga - zbog štednje sopstvene energije i skrivanja od opasnosti koje nosi noć. U različitim periodima života i spavanje je drugačije. Naše telo naviknuto je na cirkadijalni dnevni biološki ritam, koji u mozgu reguliše proizvodnju hormona, a deluje i na rad srca, jetre, želuca, to jest podržava normalno funkcionisanje celokupnog organizma. Ukoliko se on poremeti, dolazi do nesanice, vegetativne disfunkcije, hormonskih poremećaja, smetnji pažnje i pamćenja i na kraju do težih psihosomatskih bolesti.

Deca i spavanje Ako ne spavaju redovno, deca postaju napeta, nezadovoljna, depresivna i s vrlo izraženim sklonostima ka uzimanju droga. Ovo bi, pre svega, trebalo da bude opomena roditeljima koji popuštaju pred njihovim zahtevima i dopuštaju im noćno bdenje, nauštrb kojeg oni sutradan ostaju u krevetu do jedan, dva sata po podne. Tako se nikad neće naspavati i vratiti u dobru psihofizičku formu jer za noćno spavanje apsolutno ne postoji alternativa. Ujedno kasne za svojim vršnjacima i u svim dnevnim aktivnostima, što otvara put ka nezadovoljstvu, depresiji i sve većoj zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.

Dužina i ritam Dužina spavanja kod odraslih osoba iznosi prosečno od šest do osam sati. Kako starimo, tako se i noćno spavanje skraćuje. S obzirom na to da ovaj prosek nije dovoljan za sve podjednako, ljudi se svrstavaju u kratke i duge spavače. U svakom slučaju, neophodno je da se dobro ispavamo kako bi funkcije mozga u potpunosti bile oporavljene. Osim dužine, važan je i ritam odlaska na počinak. Ako je ikako moguće, trebalo bi uspostaviti ustaljeno vreme odlaska u krevet i jutarnjeg ustajanja. Produženo spavanje ne povećava efikasnost već, naprotiv, stvara osećaj mrzovolje, lošeg raspoloženja i smanjene koncentracije. Kad to praktikujemo vikendom, kao nadoknadu za prethodne radne dane, postižemo potpuno kontraproduktivan efekat. Veoma je bitno da tokom spavanja uđemo u takozvanu REM fazu. Bez nje čovek nije do kraja ispavan, odnosno njegov organizam nije u potpunosti odmoren i oporavljen. REM spavanje traje od 20 do 30 minuta, pet do šest puta tokom noći, a kod dece čak do deset puta i tada se odvija proces čišćenja nepotrebnih informacija i konsolidacija pamćenja.

Borba protiv nesanice Uzroci nesanice, čestog noćnog buđenja ili ranog jutarnjeg buđenja mogu biti psihološki i biološki. Najčešće je u pitanju takozvana reaktivna nesanica, koja se javlja posle nekih stresnih situacija i životnih problema. Isprekidano spavanje, prekide u disanju i košmarne snove može izazvati često i banalna kijavica, odnosno zapušen nos, loš položaj dok ležimo, trovanje cigaretama, kafom i drogama, neki lekovi, različiti bolovi, oboljenja srca i pluća. Depresivni poremećaj je gotovo u 90 odsto slučajeva praćen poremećajem spavanja.

Suprotno tome, zdrav san je garancija ravnoteže svih organa, ćelija i svežine kože. Kod ljudi koji rade noću loše posledice nespavanja neće se ispoljiti odmah, već tek posle više godina. Takve osobe najčešće imaju poremećaje krvnog pritiska, metabolizma, hormona, kao i seksualne funkcije. Kaže se da noć ima svoju moć (uglavnom negativnu), a nespavanje svoju cenu.

Nenaspavani ljudi lakše dobijaju prehladu i grip

Nespavanje nepovoljno utiče na celokupan organizam zato što slabi odbrambene mehanizme i otvara prostor za delovanje svih infekcija. Nedovoljno ispavani ljudi podložniji su obolevanju od prehlade i gripa. Kao prevenciju trebalo bi izbegavati alkohol, teška jela, kofein i nikotin. Pred spavanje dobro je malo prošetati, pojesti nešto lagano, popiti šolju toplog mleka i u krevet nikako ne treba odlaziti gladan. Na spavanje uvek treba ići u isto vreme kako bi organizam prepoznao da je to vreme za počinak.

www.medigroup.rs

(Ksenija Konić, Foto: Profimedia)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...