Najnovije vesti

DR SANJA MAZIĆ ZA LENU O FIZIČKOJ AKTIVNOSTI: Nikad nije kasno da se počne!
Foto: Profimedia

LEK, AKO SE PRAVILNO DOZIRA

DR SANJA MAZIĆ ZA LENU O FIZIČKOJ AKTIVNOSTI: Nikad nije kasno da se počne!

Zdravlje

Primenjuje se kao i svaki medikament koji ima indikacije i kontraindikacije. Lena vam otkriva kako pravilno da odredite učestalost, trajanje i oblik i tako izbegnete brojna opasna oboljenja


Mada je većina svesna da fizička aktivnost jača srce, kosti i mišiće, pomaže da se opustimo i bolje spavamo, umanjuje stres i nervozu, a kod naših naslednika unapređuje rast i razvoj, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva, dosta je i onih koji na ovaj vid održavanja celokupnog zdravlja gledaju kao na napor koji će ih dodatno uzdrmati, produbiti već postojeće probleme ili potrošiti vreme za zabavu, povrediti decu...
Velika greška! Niko ne traži da trčite maraton ili da se bavite nekom olimpijskom disciplinom - učestalost, trajanje i oblik fizičke aktivnosti lako može da se odredi za svaku osobu pojedinačno.


Ne morate da budete sportski tip: odlazak u šetnju, rad u bašti, ali i ples takođe mogu da budu delotvorni. Poboljšaćete kondiciju, koja je prava mera zdravlja, poruka je specijalno za čitaoce Lene prof. dr Sanje Mazić, specijaliste medicine sporta i eksperta za kardiovaskularne bolesti.

 

foto: Privatna Arhiva

 

Da li su fizička aktivnost i vežbanje isto?


- Ljudi ih poistovećuju, ali to nije isto. Fizička aktivnost je svaki pokret tela koji dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija), dok je vežbanje posebno planiran i organizovan vid fizičke aktivnosti kojim unapređujemo fizičku formu.

 

Zašto je važna fizička aktivnost?


- Savremena medicina fizičku aktivnost prepoznaje kao "polipilulu", lek koji je u stanju da leči različite bolesti. Pored toga - znatno je efikasnija od bilo kog leka!

 

Šta se pod njom podrazumeva?


- Brzo hodanje, vožnja biciklom, plivanje, trčanje, košarka, fudbal, ali i šetnja, pranje prozora, usisavanje, penjanje uz stepenice, sve to je fizička aktivnost.

 

foto: Profimedia

DOZA ZA SVAKOG


Kako na nas deluje?


- Deluje u preventivne i terapijske svrhe na 80 odsto uzroka umiranja! Naravno, ako neko ima bilo kakve zdravstvene probleme, treba da se konsultuje s lekarom pre nego što počne sa aktivnostima.

 

Kako se određuje doza?


- Medicinski fakultet u Beogradu ima najsavremeniju laboratoriju za medicinu sporta i terapiju vežbanjem, u njoj pomoć, pod budnim okom stručnjaka, dobijaju i građani i sportisti. Tu se savetuju osobe koje imaju neku od hroničnih nezaraznih bolesti, propisuju se individualni programi fizičke aktivnosti. Preko nacionalnog programa "Teži ravnoteži" činimo sve da do svakog dođu neophodne informacije koje život znače.

 

Za koga je to posebno značajno?


- Značajno je bukvalno za sve, posebno za pacijente sa hipertenzijom, kardiološkim problemima, dijabetesom, astmom, krivom kičmom, ravnim tabanima, za gojaznu decu...

 

foto: Profimedia

Kako se procenjuje kondicija?


- To se čini pomoću medicinske i sportske opreme za funkcionalna testiranja: pokretne trake, medicinskog bicikla, ručnog ergometra za testiranje osoba s posebnim potrebama, uređaja za određivanje procenta mišića i masti u različitim delovima tela... Sve to ide uz savete za ishranu, ali i psihološku podršku kod stresnih situacija.

 

Šta deca treba da rade?


- Aktivnost je neophodna za njihov pravilan rast i razvoj: mlađi od pet godina svakodnevno treba da su aktivni 180 minuta, osnovci i srednjoškolci bar 60 minuta dnevno.

 

A oni što žele da smršaju?


- Treba da znaju da, što se duže bave fizičkom aktivnošću, to će i masti da se troše više: ne treba da traje kraće od 10 minuta, pre svakog angažovanja velikih grupa mišića važno je dobro zagrevanje. Umeren intenzitet se savetuje jer se energija za kontrakciju mišića obezbeđuje iz masti (visok intenzitet - veća šansa da u sagorevanju masti ne uradite ništa).

 

foto: Profimedia


VIŠE AKTIVNOSTI, MANJE BOLESTI

 

Šta da rade bolesni?


- Što su aktivniji, manja je mogućnost da se pogorša oboljenje ili da dođe do smrtnog ishoda. Međutim, na različite bolesti različito deluju fizičke aktivnosti, pa još jednom treba podvući da pacijenti svakako moraju da se konsultuju s lekarom: nekima se preporučuju vežbe ravnoteže, aerobne aktiviraju velike grupe mišića i ubrzavaju rad srca, pojedinima se određuju one koje rezultiraju jačanjem kostiju, pokretljivošću i gipkošću. Teško obolelima je često dovoljna šetnja (svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18 odsto, moždanog udara za 11 odsto). Zapamtite, učestalost, trajanje i oblik aktivnosti može da se odredi za svakog!

 

Zaključak je da sedenje ubija.


- Tako je! Ako bismo sabrali koliko dnevno sedimo, prosek je 7,7 sati. Ostalo je još samo malo vremena do osam sati, kada svoje zdravlje teško možemo da popravimo i uz redovnu fizičku aktivnost. Mislite o tome!

 

foto: Profimedia

AKTIVNOST SMANJUJE OBOLJENJA:


- visok pritisak
- šećernu bolest
- gojaznost
- astmu
- osteoporozu
- rak dojke
- rak prostate
- rak debelog creva
- depresiju

 

POSLUŠAJTE, NIJE TEŠKO


- počnite dan s nekoliko minuta laganog istezanja
- koristite stepenice, zaboravite na lift
- ne sedajte u kola na kratkim relacijama, vozite bicikl ili šetajte
- ustanite kad god imate priliku, protegnite se, prošetajte nekoliko minuta ako vaše radne i druge obaveze podrazumevaju dosta sedenja

 

SAVET PLUS


Ako ste do sada bili neaktivni, nemojte se u početku preopteretiti: počnite slabijim tempom i jednostavnim vežbama, kasnije postepeno pojačavajte tempo. Ako je 30 minuta u startu previše, probajte da se bavite fizičkom aktivnošću 15 minuta jednom do dva puta nedeljno - vrlo brzo će se vaše telo prilagoditi i biće spremno za dodatnu minutažu. Na početku i na kraju aktivnosti obavezno posvetite nekoliko minuta laganom istezanju.

 

foto: Profimedia

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...