Nije loše podsetiti se koliko znači imati saveznike u sopstvenoj porodici. Prijatelji su prijatelji, ali ukućani pružaju najveću snagu da podignemo glavu gore i krenemo dalje
Naš svakodnevni život čine događaji u kojima se traži da aktivno učestvujemo, često kao podrška nekome ili nečemu. Čovek je društveno biće, stoga podržavamo ono što nam se sviđa, od političkih ideja do izbora filma. Zasuti smo humanitarnim akcijama, koncertima, medicinskim istraživanjima, marketinškim agencijama, čitavom skalom događanja u kojima je podrška građana poželjna i neophodna. Sve su ovo podrške koje nas emotivno ne koštaju - bar ne previše, i u njima često rutinski učestvujemo, kao savesni deo društva.
Međutim, porodica je najvažnije i najteže mesto gde oni koje najviše volimo očekuju od nas svu pomoć ovog sveta. Kad sve u kući ide kako treba, mirni smo i zadovoljni, ništa nam ne treba. Ali ako stvari krenu po zlu, neko od najbližih ukućana kao jedini oslonac ima nas kao roditelje, decu i bračne partnere. Nema toga što ne bismo učinili da im pomognemo, a podrška je elementarni vid pomoći, neprekidni tok pameti i osećanja koji podiže one koji su u nekom trenutku poklekli.
KAKVO DA JE - VAŠE JE
Od dana rođenja naša deca u nama vide ogledalo svojih postupaka. Svi želimo da budu zdravi, napredni, uspešni, od trenutka kada se igraju u parkićima pa sve dok se ne zaposle i ne zasnuju svoju porodicu. Dete se ne rađa onakvim kakvim ga želimo, sa osobinama koje ih čine predodređenim da budu srećni i zadovoljni. Kakvo god da je, naše dete zaslužuje da ga podržimo u trenucima kada mu je teško, čak i kada njegovi postupci nisu najsrećniji izbor. Ako u prvim godinama života ne stekne samopouzdanje, teško će se izboriti za mesto pod suncem. Setimo se filma "Forest Gamp", gde majka ne pristaje da njen ometeni sin bude tretiran kao drugorazredno biće i gde mu neprekidno govori: "Ti si dobar kao i svi drugi." Takva podrška majke putokaz je svim članovima porodice kako da se odnose prema detetu.
Ako dete nije najbolji đak, ne uspeva da savlada sve lekcije, porodica mora da ga bodri, ohrabruje i motiviše da će polako, radom, uspeti da nauči sve što donosi uspeh. Umesto da mu prebacujemo lenjost i nezainteresovanost, ističimo njegove kvalitete i dobre osobine, tražimo ono najbolje u njemu da bi dete samo sebe počelo da poštuje i bori se. Napravimo granicu između realnosti i naših snova, ne lažimo ga da je dobro u nečemu što nije, već negujmo njegovu posebnost i talente. Ti talenti možda nisu veliki, ali su za njega presudni. Najlakše je kritikovati, najteže je pronaći prave reči da se dete pronađe i usmeri. Nije dovoljno reći "Možeš ti to", već moramo da mu objasnimo od kakvih njegovih osobina zavisi da li će savladati prepreku. Složićemo se da su naša deca često prosečna, sami to vidimo. Nisu ni najlepša, ni najpametnija, ni najtalentovanija, ali ako podržimo svaki njihov napor da postanu svoja najbolja verzija - uspeli smo.
RODITELJI PROSTO OSTARE
Koliko god deca tražila našu podršku, možda je još teže pomoći svojim roditeljima, koji su sve stariji i koje stiže teret godina, kao što su bolesti i osiromašenje kvaliteta života. Dok decu gradimo, roditelje treba da podržimo da ostanu aktivni dokle god mogu. Najvažnija podrška je staviti im do znanja da su i dalje korisni, koliko vam znače i da se ništa nije promenilo od onih dana kada su za vas bili mladi mama i tata. Lepa i blaga reč za roditelje je lekovitija od materijalne pomoći.
Podržite svaki njihov hobi, promenu raspoloženja i nikada, ali baš nikada im ne govorite: "Šta bi hteo u tim godinama?!" Naprotiv, podržite sve što uspeju da urade, bez isticanja da je to podvig za njihovu dob. Ukoliko su zdravi, oni su isti kao što su bili - samo su stariji. Ne opterećujte ih previše teškim zahtevima i hvalite svaki ručak i svaki napor koji su učinili za vas i vašu decu.
Posebno je važno pružiti roditeljima podršku u bolesti. Da, to će vam oduzeti energiju i duhovnu snagu, ali dužnost je da nijednim znakom ne pokažete da se bojite, da ste tužni i da je pred njima ostalo malo dana. Stav da će im biti bolje ako su disciplinovani pacijenti, da je medicina napredovala, da su u dobrim rukama i da se uopšte ne brinete - nije ni laž ni zavaravanje. Ovde ostavite istinu pred vratima njihovog doma. Vaše nasmejano lice i odsustvo panike imaće bolji efekat od lekova. Vi ste im lek!
NE OSTAVLJAJ NA CEDILU
Najzad, u vašoj porodici postoji i neko ko se zove bračni drug. On nije vaša krv, ali jeste u manjoj ili većoj meri ljubav koju ste sami izabrali. Zajedno ćete podržavati decu i roditelje, ali neophodno je pružiti podršku i jedno drugom. Nije lako gledati da se i vaš partner muči na poslu, doživljava razna poniženja, poraze i nepravdu. Možda niste od onih koji poštuju zavet "i u dobru i u zlu". Ako je tako - ništa, niste kvalitetan čovek. I ne laskajte sebi. Ali ako uspete da podrškom podignete moral biću s kojim ste zasnovali porodicu, poljubite sebi ruku. Na muci se poznaju junaci. Ohrabrite partnera da krene dalje, da se suprotstavi i ne poklekne. Postoji čarobna rečenica: "Ja sam tu". Neka nakon nedaća vidi vaše nasmejano lice, ne padajte u očajanje ako ostane bez posla, poružni, ugoji se, posustane. Bilo da ste muž ili žena, budite stena o koju će se razbiti svi talasi koji bi da zbrišu porodični dom. Ne ostavljajte bračnog druga na cedilu ako je sklop okolnosti vašeg boga ili boginju pretvorio u roba. Da ne govorimo o bolesti - ko se odrekne partnera u tim trenucima... biće trenutaka kada će se toga setiti.
Samo ako ste podrška onima koji su vam najdraži, možete da očekujete da vam se ta podrška vrati, jer svakome kad-tad dođu crni dani.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
