DR NEVENKA DIMITRIJEVIĆ O LETNJIM PREHLADAMA: Virusi napadaju i na +35!
Život -
Pravo je vreme da ojačate odbrambene snage organizma: malaksalost, glavobolja, dosadno curenje iz nosa i žarenje u očima mogu da vam pokvare početak zasluženog odmora
Vesti i savete kako da izbegnemo ili se izlečimo od najčešćih virusnih infekcija, prehlada ili nazeba navikli smo da pratimo tokom zime, posebno onih dana kad iz ruku ne ispuštamo maramice, jer nam iz nosa curi kao iz slavine. Sa toplijim danima na kijavicu zaboravljamo, postaje važno samo s kolikim ćemo zaštitnim faktorom kupiti kremu za sunčanje, koji sladoled da izaberemo, kako da ga sami napravimo, da li ćemo prikupiti dovoljno novca da odemo na letovanje, kupimo novi klima-uređaj. I kad sve to obezbedimo, naučimo, nabavimo - lako možemo da se vratimo na stare pozicije. Prehlada uspeva da nas savlada na jakih 30 stepeni Celzijusa u hladu!
Letnje prehlade nastaju zbog naglog pada imuniteta organizma, prenose se i kapljičnim putem. Uglavnom nas preko sluzokože nosa, usta ili grla opominju da su virusi opet počeli kolo da vode.
- Ovih dana virus može da se aktivira usled naglog rashlađivanja tela. Često konzumiranje hladnih pića, sladoleda, ulazak sa +35 u klimatizovanu prostoriju u kojoj je "ugodnih" 18 stepeni ili u hladno more, reku, bazen direktno sa sunca koje nas je dugo pržilo okidači su za razvoj letnjih prehlada - kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine.
Već prehlađeni takođe mogu da budu krivi za naše neveselo stanje.
- Infekcija se širi kapljičnim putem; udisanjem, direktnim dodirom ili upotrebom inficiranih predmeta. Uzroci 30-50 odsto prehlada kod odraslih osoba, za koje se pretpostavlja da su virusne, ostaju neotkriveni.
Kako se manifestuju?
- Letnje prehlade se odnose na infekcije gornjeg disajnog sistema, što podrazumeva curenje iz nosa, malaksalost, glavobolje. Ponekad se javi i temperatura, najviše do 38 stepeni.
NISU UVEK BEZAZLENE
Koliko dugo može da nas muči?
- Simptomi prehlade počinju do 48 sati nakon izlaganja virusu prehlade, odnosno ako nazebemo. Dve trećine osoba se oporavi brzo, za nekoliko dana, ali postoje i oni kod kojih je infekcija izražena i dve nedelje.
Možemo li tegobe u tom slučaju da povežemo s alergijom?
- Simptomi disajnih infekcija mogu da budu nespecifični i ne moraju svi da budu ispoljeni, pa je u praksi nekad potrebno dosta iskustva i strpljenja da bi se postavila tačna dijagnoza.
Kad se treba obratiti lekaru?
- Letnje prehlade su obično kratkotrajne bolesti koje spontano prolaze za nekoliko dana. Ali ako kijavica i curenje iz nosa ne prestaju, a uz njih se jave i bol i grebanje u grlu, otežano disanje, probadanje u grudnom košu, povećana malaksalost i bolovi u mišićima, a temperatura počne intenzivnije da raste, treba se obratiti lekaru.
Šta se tada događa?
- Kod nekomplikovanih slučajeva prehlade pomažu odmaranje, uzimanje vode, vitamina, primena nekih sredstava koja svi imamo u kućnoj apoteci. Ali ako se i pored njihovog korišćenja virusi ne smiruju, verovatno su im se pridružile bakterije.
Kakve signale nam šalju?
- Bakterije mogu da dovedu do nekih ozbiljnijih oboljenja disajnih puteva, pa i do upale dušnika, bronhija i pluća. Tad doktor, u zavisnosti od nalaza, a obavezna je laboratorijska analiza krvi, može da odredi simptomatsko lečenje.
POSLUŠAJTE SAVETE
Šta se ispituje?
- Ispituju se sedimentacija krvi, krvna slika i CRP (C-reaktivni protein), na osnovu nalaza lekar će znati da li je virusom izazvana letnja prehlada prešla u bakterijsku. U slučaju da je povišen CRP, uključuju se antibiotici.
Pomažu li antibiotici?
- Antibiotici ne ubijaju viruse, ne treba ih nikako koristiti za svaki slučaj! Lekar će ispitati da li se radi o širenju infekcije ili je reč o neproblematičnoj reakciji organizma. Dakle, antibiotike treba uzimati samo ako su se razvile sekundarne bakterijske infekcije kao što su upala sinusa ili infekcije koje su zahvatile uši.
Šta savetujete?
- Pre svega pranje ruku. To je najjednostavniji i najdelotvorniji način sprečavanja prehlada, uz nedodirivanje nosa i očiju. Naravno, treba izbegavati direktan kontakt sa već prehlađenim osobama, provetravati prostorije, u cilju sprečavanja širenja virusa mogu se dezinfikovati stvari u kući ili na radnom mestu. S druge strane, treba pripaziti na jačinu klima-uređaja, ne ulaziti naglo u vodu, ne ispijati veoma hladna pića. Odeća uvek treba da bude suva.
NAJUGROŽENIJI
Deca, stariji od 65 godina, svi hronični bolesnici, posebno oboleli od hipertenzije i dijabetičari, kao i pacijenti koji su na hemoterapiji posebno bi trebalo da se pričuvaju. Uzimanje što više tečnosti tokom dana, raznovrsna ishrana sa obiljem voća i povrća, umerena fizička aktivnost, boravak u prostorijama koje klima-uređaj nije rashladio više od 10 stepeni u odnosu na spoljnu temperaturu, neki su od saveta koje bi trebalo da slede kako bi umanjili rizik od letnje prehlade, koja u njihovom slučaju može da se iskomplikuje.
KUĆNA TERAPIJA
Ukoliko ste, pored mera prevencije, ipak uspeli da pokupite virus, ne morate odmah da trčite kod doktora. Važno je da izbegavate hladne napitke - pomoći će topla limunada u kombinaciji s drugim vitaminima i mineralima, ne samo uobičajenog vitamina C. Naše bake stavljale su oko gležnjeva krpu namočenu u toplu vodu, probajte i vi. Mlak čaj od lipe ili zove takođe može da pomogne, kao i šolja toplog mleka s kašikom meda. Njima pridružite sprej za nos i kapi za oči, ako su potrebne, odnosno neki lek protiv bolova. Bićete kao novi već za koji dan!
OBRATITE PAŽNJU
Nemate običaj da se obrišete i presvlačite po izlasku iz mora, reke ili bazena? Sedenje u mokrom kupaćem kostimu ili kupaćim gaćicama na vrućini može da bude ugodno, ali znajte da isparavanje vode iz njega, posebno ako je jednodelni, telu oduzima neophodnu toplinu. To uvećava rizik od nastanka prehlade, osetljivije su žene: nije mali broj onih koje leti zarade upalu bešike.
