Kada temperatura skoči, reaguje celo telo i izaziva more neželjenih reakcija. Niste ni svesni šta se u vama događa tokom paklenih vrućina, a sada ćete saznati i možda se više pripaziti tokom dana kada vladaju visoke temperature.
Pre svega, evo kako na vrućinu reaguje mozak.
"U talamusu se nalazi termoregulacioni centar. Kada je hladno, on povećava temperaturu organizma i hladi ga i obrnuto. Međutim, kod ljudi koji imaju određena oštećenja nervnog sistema, kao i kod hroničnih bolesnika i starijih osoba, temroregulacioni centar "kasni" zbog čega je njima toplije nego većini. Najbolje to može da se dočara na sledeći način: zamislite da je napolju toplo, a da vi zagrevate prostoriju u kojoj boravite. Drugim rečima, u telu se stvara bespotrebna toplota", kaže primarijus doktor Petar Borović, lekar specijalista.
Drugi način na koji telo reaguje na toplotu jesu oscijalicije krvnog pritiska.
"Krvni sudovi se na toploti šire i dolazi do promena krvnog pritiska. Međutim, kada su krvni sudovi zdravi, oni "odreaguju" na vrućinu i telo se lako adaptira. Ako su oštećeni, te oscijalicije postaju sve izrazitije. Znate, telo je savršeno "dizajnirano" pa zdrav organizam može da se izbori sa "temeraturom u visokom plusu", napominje doktor.
Iako najburnije reaguju hronični bolesnici, na vrućine mogu da reaguju i zdrave osobe koje su, kako lekar kaže, jednostavno osetljive na visoke temperature za razliku od druge grupe zdravih ljudi kod kojih se radni elan i energija povećavaju leti.
Jedna od neželjenih reakcija jesu i vrtoglavice.
"Najčešće se javljaju zbog problema u srednjem uhu, ali može da ga izazove i nagli prelazak iz rashlađene prostorije na sunce. Posebno ako je temperaturna razlika između prostorija u kojima se boravi i spoljašne sredine velika", dodaje doktor i ističe da je idealna razlika od pet do sedam stepeni.
Mogu se javiti i letnje dijareje, a jedan od njihovih uzročnika nisu direktno temeprature već neadekvatno pranje voća i povrća, kojima posežemo da bismo se spasli vrućina.
"Njih pre jela treba potopiti u slanoj vodi, da odstoje od sedam do 10 minuta, a zatim svaki komad voća ili povrća treba zasebno oprati. Tako se štitimo od mikorooganizama koji izazivaju dijareje".
Savet lekara je i da se ne pije voda odmah nakon jela jer ona razblažava želudačnu kiselinu koja može da uništi pomenute mikroorganizme.
Lekar kaže da vrućine nisu alarm za paniku i da ne mogu da naškode našem čulu vida, ali da ga treba štiti.
"Ako nosite naočare sa zatamljenim staklima, obavezno neka to bude one sa UV filterima. Ukoliko nosimo one bez filtera, zenice se pod uticajem tamnih stakala šire, pa štetno zračeje lakše prodire u oko i oštećuje ga", poručuje dr Borović i izdvaja najbolje načine kako da se zašitimo od toplote:
"Hronični bolesnici kao i starije osobe treba da svakog dana po nekoliko minuta borave napolju kako bi se adaptirali na visoke temperature. Treba uzimati dovoljno tečnosti, a izbaciti kafu, cigarete i alkohol. Treba jesti hranu koja hladi, kao što su krastavac, paradajz, kuvani kukuruz, plavi paradajz i beli luk. Provetravajte prostorije obavezno posle 23 sata, a tokom dana ih zaštiti od sunca. Izbegavajte nervozu i žurbu. I naravno, ono što je dobro poznato, nosite laganu odeću, šešire...", zaključuje lekar.
Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
