Deluju na sam uzrok bolesti, odlična su preventiva i neizostavna pomoćna terapija kod crevnih, ali i drugih oboljenja za koje nam ne pada na pamet da bi mogla da se nađu na pozitivnoj probiotičkoj listi
Leto nam ne donosi samo radosti nego i neke manje lepe stvari. Ovih dana ne znamo šta ćemo od vrućine i vlage, tropske noći nam ne daju san na oči, a najgore je kad se ovim mukama pridruže i stomačne tegobe.
Prisustvo loših bakterija u stomaku ume da "procveta" baš kad se ne nadate - tek ste krenuli na put, zagazili u more, zaplivali u bazenu... Mnogi od vas znaju da u putnoj torbi ili kućnoj apoteci, ne bi li sprečili disbalans u crevima koji može vrlo lako da upropasti leto, treba da imaju bar jednu kutiju probiotika. Bez njih odrasli više ne mogu, ali i deci su sve potrebniji - normalna flora creva, odnosno mikrobiota, igra veliku ulogu o očuvanju njihovog zdravlja, ne samo kada je proliv u pitanju!
Šta su probiotici, kako deluju, kad se preporučuju, da li su dobra preventiva i pomoćna terapija kod dece (i odraslih) kod raznih oboljenja, specijalno za čitaoce Lene objašnjava doc dr sc. med. Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije.
DOBRE BAKTERIJE Šta čini zdravu crevnu floru?
- Zdravu crevnu floru, mikrobiotu, čine probiotici - tzv. dobre bakterije i prebiotici - posebni šećeri koji omogućavaju rast i razmnožavanje probiotika. Značaj mikrobiote je ogroman, posebno u detinjstvu.
Kako nas naseljavaju?
- Još u trudnoći počinje naseljavanje digestivnog trakta fetusa mikrobiotom, a nastavlja se tokom samog čina rođenja. Ako se porođaj odvija prirodnim putem, beba će pokupiti još dobrih bakterija iz vaginalne flore majke. Ovaj veoma važan proces za zdravlje svakog pojedinca posebno će teći u dobrom smeru ako majka doji dete.
Iz nekog razloga to nije moguće. Šta onda?
- Probiotici mogu da se nađu u pojedinim fermentisanim namirnicama, kao što je jogurt, ali i u preparatima sa probioticima.
Da li se dovoljno zna kakvi su mehanizmi njihovog delovanja?
- Danas su mehanizmi delovanja probiotika na organizam brojni, a najčešće se primenjuju za ublažavanje dijareje uzrokovane virusima, posebno kod dece. U ovom slučaju smanjuju povećanu propustljivost sluznice creva i dužinu trajanja proliva. Od posebnog je značaja kod dece, ali i kod svih drugih koji su skloni dehidrataciji.
To nije njihova jedina vrlina.
- Probiotici podsticanjem stvaranja sirćetne i mlečne kiseline snižavaju pH vrednost (mera aktivnosti vodonikovih jona u rastvoru), tj. kiselost unutar creva, i to je osnovni razlog zbog čega treba da se koriste tokom terapije antibioticima, posebno ako je prisutna dijareja.
Svedoci smo vesti da se enterokolitis širi ovih dana među decom.
- Nekrotizirajući enterokolitis (NSE) akutno je gastrointestinalno oboljenje, manifestuje se prolivom, mogućnošću prisustva krvi u stolici, bolovima i grčevima u stomaku, visokom temperaturom. Izazivači su klostridijum bakterije, koje mogu da stvore snažne otrove, a u crevima odraslog, zdravog čoveka ima ih od jedan do dva odsto. Međutim, kod dece ispod jedne godine prisutna je čak 30-50 odsto kao deo crevne flore i kod njihovog nekritičkog rasta i posledice mogu da budu teže. Probiotici u tom slučaju svakako pomažu.
I ALERGIJA SE PREDAJE Kad su još dobrodošli?
- Ne sme se nikako zaobići ni prevencija bolesti, a uz gastrointestinalne pomažu i kod respiratornih infekcija. Njihova moć je u tome što sprečavaju slepljivanje patogenih mikroorganizama na epitel creva.
Koliko je to značajno kod dece?
- Osim što održavaju ravnotežu u odnosu na patogene bakterije, a to znači da potpomažu varenje i prolaz hrane kroz creva, mogu da odigraju i ulogu tokom opstipacije kod dece, ali i kod prisutnih grčeva kod beba.
Mnogi ne znaju da pomažu i kod alergija.
- Probiotici posredno deluju na poremećaje imunološkog sistema, posebno kod alergija, opet preko creva. Oni učvršćuju integritet dobrih bakterija, čime onemogućavaju prolaz patogenih bakterija i alergena kroz sluzokožu creva. Uspešni su ne samo kod alergijskog rinitisa već i kod bronhijalne astme. Pomažu i kod određenih alergija na hranu, kod dece ih često izazivaju belančevine kravljeg mleka. Zahvalni su kod dermatitisa, posebno ekcema: potvrđeno je da primena probiotika u trajanju od 90 dana smanjuje jačinu i rasprostranjenost ekcema, čime se umanjuje obavezna upotreba agresivne terapije koja podrazumeva kortikosteroide.
Šta poručujete čitaocima Lene?
- Dokazano je da primena probiotika smanjuje tegobe, ali treba znati izabrati pravi soj za preventivu, ili kao pomoć u terapiji određenih bolesti. Zato se sa lekarom ili farmaceutom posavetujte koji tačno probiotik treba da koristite.
BORAC I PO!
Proliv se javlja kod 40% onih kojima je zbog nekog infektivnog oboljenja prepisana antibiotska terapija. Dok leče osnovnu bolest, antibiotici uništavaju bakterije, remete ravnotežu dobrih i loših podstanara u našim crevima, što pogoduje ubrzanom razmnožavanju patogenih mikroorganizama i - dijareju. Posebno su osetljiva novorođenčad zbog nerazvijenosti enzimskog sistema jetre za metabolizam lekova, ali i stariji, kojima naruku ne idu pridružene bolesti. Ako tokom antibiotske terapije uzimamo i probiotik - u najmanje 50% slučajeva proliv će izostati.
UVEK POSTOJI REŠENJE
Izuzetno su retki oni kojima ne prija konzumiranje probiotika. Osećaj nadutosti ili zatvor mogu se izbeći ako jedete smokve, orahe, praziluk, ovsene i heljdine pahuljice/kaše, tj. hranu bogatu vlaknima.
SAVET PLUS
Probiotici se uzimaju pola sata do sat posle obroka ukoliko imate ređu stolicu, ali ništa ne smeta i ako je stomak prazan. Ako već pijete antibiotike, sačekajte dva sata da prođu kroz telo, to je optimalno vreme da dobre bakterije iz probiotika počnu da deluju. Kako biste sprečili tegobe na odmoru zbog promenjenog načina ishrane i vode na koju vaša creva nisu navikla, pet do sedam dana uoči putovanja popijte po jednu kapsulu probiotika dnevno, nastavite na odredištu, prestanite da ih koristite tek po povratku kući.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
