Na toploti, kad padne krvni pritisak, opadaju i količine krvi i kiseonika koje treba da stignu u srce. Tad infarkt ili moždani udar nisu nemogući. Naučite kako da ih izbegnete i normalno funkcionišete, Lenin lekar je za vas pripremio štit odbrane
Čak i oni koji se diče zdravljem, ovih dana neretko primećuju pojavu grčeva ne samo u nogama i rukama već i u stomaku. Ujedno im srce ubrzano radi, dišu kao na škrge (povećana vlaga), čini im se da pokušaji da što kvalitetnije izađu iz nevesele situacije, koja nekada može i kobno da se završi, ne rađaju plodom. Najviše brinu zbog srčani smetnji: kad pumpa stane - pomoći nema.
Kako se ponašati na ekstremno velikim vrućinama, dok traje šućmurasto vreme uz gotovo obaveznu grmljavinu i grad, ko, kada i kako treba da kontroliše pritisak, treba li, kad sunce upeče, kardiovaskularni bolesnici da smanje dozu lekova, da li je moguće napraviti odbrambeni štit kad nas, i zdrave i bolesne klima izaziva na žestok dvoboj - savetuje prof. dr Arsen D. Ristić, specijalista kardiologije, šef Odeljenja za interventnu perikardiologiju Klinike za kardiologiju KCS.
SREDNJE GODINE NAJOPASNIJE Zašto srce ne voli vrućinu?
- Srce voli stabilna stanja, bez mnogo varijacija. Svedoci smo da temperatura varira, povećana je vlaga. Srce na to ne može da odreaguje uvek kako se od njega očekuje, da se kvalitetno adaptira u kratkom roku.
Ko je najviše ugrožen?
- Mlađi ljudi u akutnoj fazi više umiru nego stariji. To su ljudi srednjih godina koji se dugo nisu bavili sportom. Leto hoće da iskoriste da se konačno dovedu u red, počnu rekreativno da se bave sportom, pozovu društvo na mali fudbal i - umru na terenu, nisu posedovali funkcionalne rezerve za toplotni stres.
Od čega one zavise?
- U pitanju je više faktora, na neke ne možemo da utičemo (genetske predispozicije), ali na neke možemo: osnova je da naš organizam bude hidriran, a moramo i da kontrolišemo telesnu masu, holesterol, da prestanemo da pušimo, smanjimo izlaganje fizičkom naporu.
Koliko je štetno što spas posle boravka na užarenim ulicama tražimo u jako rashlađenim prostorijama?
- Mnogi nisu svesni šta znači nagli ulazak u hladnu sredinu. Sužavaju se krvni sudovi, tada je potreba za kiseonikom srca veća i može da se javi bol u grudima (ukazuje na anginu pektoris). Takva osoba treba odmah da se javi lekaru. Bol osećaju i oni sa krvnim ugrušcima, spazam može da izazove infarkt.
Šta je još opasno?
- Uz mehaničke komplikacije infarkta, koje vode u srčanu slabost i smrt zbog zastoja u plućnoj cirkulaciji (javlja se edem pluća), opasne su tzv. električne komplikacije - izrazite aritmije ili poremećaji sprovođenja u električnom sistemu srca.
PAŽLJIVO S LEKOVIMA Pomažu li lekovi?
- Veoma je opasno kad pacijenti s anginom pektoris uzimaju nitroglicerin na velikim vrućinama jer to, usled naglog pada pritiska, može da dovede do gubitka svesti! Obaranje pritiska visokim dozama lekova rizično je i kod onih koji imaju izraženu srčanu aritmiju, odnosno kod pacijenata kod kojih je stanje vratnih ili srčanih arterija loše. Međutim, pacijenti ne treba da smanjuju ili ukidaju doze na svoju ruku, nisu svi slučajevi isti. Samo lekar može da ih posavetuje kako da postupe, a pacijent treba da meri pritisak pet-šest puta dnevno pre sezonske, letnje promene terapije. U suprotnom, pritisak ne mora samo da padne, može i u nebo da ode.
Da li samo bolesni treba da kontrolišu pritisak?
- Zdravi bi takođe trebalo povremeno da provere pritisak, bez obzira na to što misle da su dobro. Osećaj nekad može da ih prevari, važno je da se konstatuje potencijalni problem, odredi rizik.
Kad je najbolje da se meri?
- Ujutro, pre doručka je najbolje - tada su njegove vrednosti najveće. Izuzetak su osobe s niskim krvnim pritiskom, kod njih će se u jutarnjiim satima pokazati da je na normali ili nešto niži od nje.
Da li treba da se prihvatamo aparata svaki dan?
- Ne. Ukoliko se osećamo stabilno, dovoljno je da to činimo tri-četiri puta nedeljno.
NAJVIŠE UPOZORAVA JUTRO A ako je već izražena hipertenzija?
- U tom slučaju jutarnja kontrola je važna preventiva; najveća stopa srčanih i moždanih udara, kao i iznenadne smrti, beleži se ujutro. Uz povišene vrednosti krvnog pritiska, kod ovih pacijenata javljaju se i snažne turbulencije, najjače su neposredno posle buđenja. Njima se savetuje da obave i dnevnu i večernju kontrolu.
Kako se pravilno meri pritisak?
- Pritisak treba meriti na nadlaktici ili podlaktici i na jednoj i na drugoj ruci. Razlika među njima je najviše 10 odsto, a u obzir će se uzeti viša vrednost. Ukoliko primetite da je razlika veća, to je znak da treba da reagujete, odete kod lekara.
Šta savetujete?
- Treba se suzdržavati od alkohola, ali i mastan, slan zalogaj uz kiselu vodu može brzo da razvije najteži oblik srčane slabosti - plućni edem. Voda se u ovom slučaju nagomilava u plućima, a srce je preslabo da je izbaci. Zato se na ovim vrućinama savetuje povećan unos svežeg voća i povrća (manji obroci). Odmaranje je od izuzetnog značaja, dok traje žega, treba izlaziti samo ujutro i naveče.
KAD SRCE ZALUPA
Oko 80% osoba bar jednom doživi lupanje srca na velikim vrućinama. Nepravilni otkucaji mogu da budu sasvim bezopasni, posledica preterivanja u konzumiranju nikotina i kofeina, ali i znak srčanih tegoba. Pojedini lekovi i stres, gastritis, nepravilan rad štitne žlezde takođe mogu da izazovu lupanje, a samo doktor, posle detaljnih analiza i EKG, može da odredi da li su potrebni antiaritmijski lekovi ili ne.
OBRATITE PAŽNJU! Veoma je važan nivo hidriranosti organizma, a starijima, koji imaju razvijene kardiovaskularne tegobe, često oslabi osećaj žeđi kad je najpotrebniji - leti. Ako još po preporuci lekara redovno, uz druge lekove za snižavanje pritiska, uzimaju i diuretike (izbacuju tečnost iz organizma), rizik od dehidracije i infarkta će porasti. Ako ste pronašli sebe u ovoj grupi pacijenata, potrudite se da redovno pijete, ali pomalo, ne suviše hladnu tečnost jer ona prolazi kroz jednjak koji se nalazi uz srce: može da ga ohladi u sekundi, skupi krvne sudove i izazove velike posledice!
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
