Najnovije vesti

ČUVA SRCE I POMAŽE U LEČENJU DIJABETESA: Dr Nebojša Tasić otkrio zašto je magnezijum KRALJ MINERALA!
Foto: Profimedia

SVETSKI DAN SRCA

ČUVA SRCE I POMAŽE U LEČENJU DIJABETESA: Dr Nebojša Tasić otkrio zašto je magnezijum KRALJ MINERALA!

Zdravlje

Mere koje se sprovode u cilju modifikacije ovih faktora rizika spadaju u tzv. nefarmakološke mere, jer ne zahtevaju primenu lekova i označavaju se kao promena životnih navika. Promovisanje i insistiranje na primeni zdravih životnih navika je sastavni i neizostavni deo savremenog lečenja svih pacijenata. HISPA u svom svakodnevnom radu veliki značaj pridaje personalizovanom pristupu svakom pacijentu, a u cilju kako procene kardiovaskularnog rizika, tako i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ovakvim pristupom se postižu najbolji rezultati u lečenju i znatno smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, koji su ujedno i najčešće i najteže komplikacije bolesti srca i krvnih sudova.


Zdrava ishrana ne podrazumeva samo optimalan unos masti, belančevina i šećera već i optimalan unos takozvanih mikronutrijenata kao što je magnezijum. Istraživanja su pokazala da je unos ovog minerala često nedovoljan, a retko se uopšte i posumnja u njegov nedostatak prilikom poremećaja zdravlja.

 

foto: Zorana Jevtić

Zašto je magnezijum bitan za čovekovo zdravlje?


Magnezijum je važan mineral koji se normalno nalazi u našem organizmu. Funkcija magnezijuma u organizmu je višestruka i uključen je u preko 300 biohemijskih reakcija. Sastavni je deo procesa razmene materije i energije, a naročito metabolizma proteina i ugljenih hidrata. Često se označava i kao antistres mineral. Magnezijum blagotvorno i zaštitno deluje na različite organe kao što su srce, jetra, nervi, mišici i kosti.


Kako magnezijum štiti organizam od bolesti?

 

ČUVA SRCE - centralno pozitivno i protektivno dejstvo manifestuje se u očuvanju zdravlja srčanog mišića i krvnih sudova. Najviša koncentracija ovog minerala nalazi se upravo u srcu. Istraživanja su pokazala da je redovno uzimanje magnezijuma povezano sa smanjenjem rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara. On smanjuje učestalost poremećaja srčanog ritma i time sprečava teže negativne posledice.

 

REGULIŠE KRVNI PRITISAK - dokazan je pozitivan uticaj magnezijuma na regulisanje krvnog pritiska. Ovde treba napomenuti da je povišen krvni pritisak i izolovana bolest, ali i faktor rizika za razvoj drugih kardiovaskularnih bolesti.
Značajna je uloga magnezijuma u sprečavanju taloženja kalcijuma u zidove krvnih sudova, čime se utiče na proces ateroskleroze, a time i na razvoj angine pektoris i infarkta.

 

Ilustracijsa
Ilustracijsa foto: Shutterstock

POMAŽE U LEČENJU DIJABETESA - magnezijum pospešuje lučenje insulina i njegov ulazak u ćelije, pa se preporučuje osobama koje leče dijabetes tipa 2, takođe značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

 

Kako da prirodno nadoknadite magnezijum?

 

Dovoljan unos magnezijuma možete da obezbedite putem namirnica bogatih ovim mineralom. U tu grupu namirnica spadaju: bademi, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, laneno seme, zeleno lisnato povrće, soja i banane. Takođe, preporučuju se i suplementi u vidu tableta. Medutim, kao možda čak i najbolji način, a definitivno i najlakši, jeste preko vode prirodno bogate ovim mineralom, u obliku koji organizam može da ga iskoristi.
Magnezijum je bezbedan mineral i veoma se dobro toleriše. Predoziranje magnezijumom je veoma retko i uglavnom se dešava prilikom konzumiranja velike količine suplemenata ili težeg poremećaja bubrežne funkcije.
U svakom slučaju, zbog svog pozitivnog dejstva na organizam magnezijum zaslužuje svoje mesto u svakodnevnoj ishrani.

 

MANJAK MINERALA

 

Brojna istraživanja pokazala su da gotovo svaki drugi čovek pati od nedostatka ovog minerala a da to čak i ne zna.


Kardiovaskularne bolesti su definitivno vodeći uzrok i obolevanja i umiranja u razvijenom svetu. Faktore rizika možemo svrstati u tri grupe:

 

PRVA GRUPA - faktori na koje ne možemo da utičemo, kao što su godine, genetika, pol ili etnička pripadnost, i oni su označeni kao predispozicija.

 

DRUGA GRUPA - faktori na koje možemo tek delimično da utičemo, to su hronične bolesti (hipertenzija, dijabetes, bubrežna slabost).

 

TREĆA GRUPA - oni faktori rizika na koje možemo potpuno da utičemo i zato predstavljaju jedan od glavnih terapijskih ciljeva. Tu ubrajamo pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost i način ishrane.

 

Ilustracija
Ilustracija foto: Profimedia

Foto: Profimedia

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...