Najnovije vesti

ZBOG BOLESTI SRCA SVAKE GODINE OSTAJEMO BEZ JEDNOG GRADA VELIČINE PROKUPLJA: Dr Andrija Tenji otkriva da je za prevenciju najvažnija GLAVA!
Foto: Shutterstock

sprečite glavne faktore rizika

ZBOG BOLESTI SRCA SVAKE GODINE OSTAJEMO BEZ JEDNOG GRADA VELIČINE PROKUPLJA: Dr Andrija Tenji otkriva da je za prevenciju najvažnija GLAVA!

Zdravlje

Visokom krvnom pritisku, povišenom holesterolu, gojaznosti, dijabetesu, fizičkoj neaktivnosti i upotrebi duvana već danas recite zbogom.

 

Smanjenje faktora rizika i njihovog uticaja na kardiovaskularne bolesti, prvenstveno na bolesti srca, preokupacija je savremene svetske kardiologije. Nažalost, prevencija srčanih oboljenja u Srbiji je još uvek na niskom nivou. Na vama je da svojim primerom ukažete porodici i prijateljima kako mogu da se reše loših navika.

 

Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7 odsto u svim smrtnim ishodima, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Gledano simbolično - svake godine ostajemo bez jednog grada veličine Prokuplja!

 

Zapamtite, nema ničeg prečeg od zdravlja, a male promene u životnom stilu zaista mogu da naprave čudo!


Kakve navike treba da negujemo da bismo umanjili rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti (KVB) savetuje nas dr Andrija Tenji, ekspert za "pumpu" koja život znači iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica.

 

ZAISTA SMO NEOZBILJNI
- Ne kaže se za džabe da smo mladi onoliko koliko su nam krvni sudovi zdravi. Prosečan stanovnik Srbije, nažalost, o svom zdravlju počinje da razmišlja tek sa pedeset godina, a tada već može da bude kasno.

 

foto: Shutterstock


Za neke je kasno i u tridesetim.


- Treba shvatiti da se preventivne mere podrazumevaju još u najranijoj mladosti. A za prevenciju je najvažnija - glava!


Kako sebi možemo da pomognemo?


- Tako što ćemo delovati na faktore rizika koji mogu da se menjaju.


Na genetiku sigurno ne možemo da utičemo.


- Činjenica je da će 50 odsto osoba čiji su roditelji imali kardiovaskularna oboljenja (KVB) takođe oboleti. Vazduh koji udišemo, voda i stres takođe spadaju u prilično nepromenljive činioce. Živeti potpuno u skladu sa prirodom, odnosno otići na planinu, udisati nezagađen vazduh, teško je ostvarljivo. Bar 90 odsto nas nije u prilici da to uradi i da utiče na ove faktore rizika, a to bi zaista bila idealna prevencija protiv srčanih oboljenja.


Šta onda da radimo?


- Pre svega, treba da se rešimo duvanskog dima. I da vodimo računa da li imamo povišen krvni pritisak, koji spada u najznačajnije faktore rizika za obolevanje od KVB. Optimalan pritisak je 120 sa 80.

 

foto: Profimedia

Treba li da skrešemo jelovnik?


- Naravno! Umerenost u ishrani treba da postane naš osnovni princip i to je još jedan faktor na koji možemo da utičemo, već od danas.


Šta savetujete?


- Prvi protivnici srca i krvnih sudova su šećer i belo brašno. Povećani unos ugljenih hidrata razara naš organizam, njihov unos treba znatno umanjiti.


Još uvek se vode polemike o štetnosti masti.


- Masti u ishrani su dugo bile na zlu glasu kao najštetnije po srce i krvne sudove. Danas se pak smatra da domaća svinjska mast nema presudni uticaj na začepljenje krvnih sudova, odnosno na aterosklerozu, koja dovodi do ozbiljnog obolevanja i srčanog udara.


Kako na srce utiče alkohol?


- Povećan unos nesumnjivo utiče vrlo loše. Francusko kardiološko društvo preporučuje jednu čašu alkoholnog pića dnevno jer povoljno utiče na krvne sudove, relaksira ih. Toga se mnogi u svetu drže.

 

foto: Profimedia

Šta još ne smemo da zaboravimo?


- Veoma važna stvar koju za svoje srce i sebe možemo da uradimo je fizička aktivnost. Šetnja, plivanje ili vožnja bicikla u trajanju 20-30 minuta dnevno idealna su prevencija obolevanja. Ove fizičke aktivnosti podstiču neoangiogenozu - stvaranje novih krvnih sudova.


Koliko često treba da se pregledamo?


- Potpuno zdrave osobe trebalo bi bar jednom godišnje da urade preglede, pre svega laboratorijske analize krvi i UZ srca i krvnih sudova, kako ih bolest ne bi iznenadila. U Institutu u Sremskoj Kamenici imamo kvalitetne uređaje kojima se, neinvazivnim putem, mogu ustanoviti brojni vitalni detalji. Pacijenti kod kojih je bolest već utabala staze moraju to češće da čine, kardiolog će pratiti kako reaguju na propisanu terapiju, da li je možda treba promeniti ili preduzeti i neke ozbiljnije korake, koji podrazumevaju i hirurško lečenje.

 

SVETSKI DAN SRCA
Obeležava se upravo danas, 29. septembra, a ove godine, pod parolom "Budite heroj svoga srca", ima za cilj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Napori SZO su usmereni na to da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od KVB do 2025. Ovim povodom u Srbiji se održava niz predavanja, tribina, javnih manifestacija, koncerata i sportskih događaja, u koje je uključen i vaš omiljeni porodični magazin Lena.

foto: Profimedia


KAKO DRŽAVA MOŽE DA POMOGNE


- uvođenjem poreza na hranu koja sadrži transmasti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerom i solju
- obezbeđivanjem zdravih školskih obroka za decu
- usvajanjem sveobuhvatne politike kontrole duvana
- izradom strategije za smanjenje zloupotrebe alkohola
- pojačanom izgradnjom pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti

 

OBRATITE PAŽNJU


Nedovoljno fizički aktivnom osobom označava se svako ko manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu aktivnost umerenog intenziteta, odnosno ako je intenzivno aktivna manje od tri puta nedeljno kraće od 20 minuta. Redovne šetnje, rad u bašti i prirodi su spas. Budite oprezni pri prekomernom fizičkom naporu u zatvorenom prostoru: trčanje, teretana i fitnes mogu dodatno da opterete srce i krvne sudove, pa moraju da budu pod nadzorom lekara.

 

POTRAŽITE POMOĆ


Pušači imaju trostruko viši rizik za pojavu srčanog udara. Za dve godine od prestanka konzumiranja duvana rizik se značajno smanjuje, posle 15 godina je isti kao kod nepušača. Ako imate problema sa ostavljanjem pušenja, potražite pomoć profesionalnih savetnika, koji postoje u zdravstvenim ustanovama.

 

foto: Profimedia

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...