Ređale su se slave, mnogi su tradicionalno spojili novogodišnje i božićne praznike, čekaju nas proslava ulaska u novo leto po julijanskom kalendaru, opet slave... Ako ste zaškripali, trčite u dom zdravlja.
Preterivalo se za trpezom, nismo dovoljno spavali, kretali se, ali i hladni dani, kiša i sneg uzimaju danak. Možda ste i vi među onima koji ovih dana osećaju tegobe. Ako jeste, treba da se odmah obratite lekaru opšte medicine, da proverite zdravstveno stanje, ublažite nastale poremećaje. To je pravi izbor jer ovi lekari u domovima zdravlja i privatnim ustanovama brzo mogu da reše čak 70 odsto vaših problema!
- Ljudi s ovog podneblja dosta uživaju u hrani i piću, naročito tokom praznika. U ovom periodu se češće konzumira kaloričnija hrana, jede se obilno, hrana je sa dosta soli, masti i šećera, a povećana je i upotreba alkohola. Kod ljudi koji u ostatku godine imaju drugačiji način ishrane ovakva ishrana može da dovede do određenih tegoba. Tokom hladnog i kišovitog vremena se manje krećemo, što dodatno doprinosi poremećaju ravnoteže organizma. Kod mladih i zdravih, ovakav način ishrane najčešće neće izazvati probleme sa zdravljem, ali kod starijih i hroničnih bolesnika može doći do pogoršanja stanja - upozorava čitaoce Lene dr Milica Đokić, lekar opšte medicine.
JANUAR PUN TEGOBA
S kojim tegobama se pacijenti najčešće obraćaju izabranom lekaru polovinom januara?
-Najčešće se javljaju upravo hronični bolesnici i oni koji su osetljiviji na težu hranu. Kod njih može doći do porasta krvnog pritiska, povećanja nivoa šećera u krvi, masnoća u krvi: holesterola i triglicerida. Svakako se javljaju i pacijenti koji imaju gastrointestinalne tegobe: bol u trbuhu, gorušicu, mučninu, povraćanje, nadutost, probleme s pražnjenjem, oni koji su preterali s upotrebom alkohola, pa imaju glavobolju, mučninu i mamurluk...
Tu su i respiratorne infekcije.
- U ovo doba godine beleži se porast respiratornih oboljenja, tako da su česti pacijenti s tegobama u vidu kašlja, bolova u grlu, curenjem nosa i u težim slučajevima s povišenom temperaturom.
Da li vi sami možete da rešite sve ove probleme?
- U većini slučajeva, da. Lekar opšte prakse može uspešno da reši sve probleme koji su karakteristični i u početnoj fazi bolesti, bez komplikacija. Ukoliko je potrebno, lekaru opšte medicine su na raspolaganju i brza laboratorijska analiza krvi, ultrazvuk abdomena, rendgen pluća, a može se konsultovati i sa bilo kojim specijalistom u vezi sa zdravstvenim stanjem pacijenta.
Koliko je moguće da svakom pacijentu zaista pristupite individualno?
- To je svakako neophodno jer je svaki čovek jedinka za sebe. Česti su pacijenti sa udruženim bolestima, kao i pacijenti s određenim faktorima rizika. Imamo vremena za svakog pacijenta ponaosob, mogućnost konsultacije sa specijalistima u svakom trenutku i ukoliko je to potrebno, odmah uradimo analize koje su potrebne za postavljanje tačne dijagnoze.
Da li su neke analize neophodne u prvom susretu s lekarom i koje?
- Kada pacijent dođe kod lekara, potrebno je obaviti detaljan razgovor s njim o njegovim tegobama, a nakon toga klinički pregled. Na osnovu toga se mogu zahtevati analize koje bi podrobnije pokazale pravo stanje. Najčešće su, u sezoni infekcija disajnih puteva, kompletna analiza krvi: krvna slika, CRP , bris ždrela, a u slučaju nalaza na plućima spirometrija i rendgenski snimak pluća.
POSLUŠAJTE SAVETE
Kako sada treba da se ponašaju pacijenti koji imaju izražene faktore rizika za nastanak nekih oboljenja?
- Gojazni pacijenti, pušači i oni koji imaju povišene masnoće u krvi (holesterol i trigliceride) najrizičnije su grupe za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećernu bolest i karcinom. Korekcijom ishrane, smanjenjem težine, prestankom pušenja i povećanim kretanjem (svaki dan pola sata hoda) može se znatno unaprediti zdravlje i smanjiti šansa da se oboli. Oni koji već imaju hronična oboljenja, kao što su povišen krvni pritisak i dijabetes, moraju da se pridržavaju smernica o ishrani dobijenih od lekara. Najvažnije je biti umeren u svemu i osluškivati organizam, reći će nam kada smo došli do svoje granice.
Šta treba da čine oni koji se ne žale na tegobe, ali su preterali u jelu i u piću prethodnih dana?
- Treba da se umere: umesto čaše alkoholnog pića da konzumiraju vodu, umesto ruske salate i pečenja - ribu i salate, a umesto torti i kolača - voće.
Šta još savetujete?
- S obzirom na to da je napolju niža temperatura i da ljudi borave u zatvorenom prostoru, povećan je broj akutnih infekcija disajnih puteva. Najvažnije je ojačati imunitet, povećati pažnju na unos voća i povrća bogatih vitaminima, kao i toplih napitaka. Preporuka je i spavati od sedam do osam sati dnevno, fizički biti aktivan (plivati, šetati, vežbati...) i naravno - smanjiti stres što je više moguće. Starijim osobama i rizičnim grupama (hroničnim srčanim, plućnim i bubrežnim bolesnicima, kao i dijabetičarima) preporučuje se vakcinacija protiv gripa ako to još nisu uradili.
A ako do infekcija ipak dođe?
- Ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku, već se javiti svom lekaru koji će odrediti pravilnu terapiju. Češće su infekcije virusnog porekla, kada antibiotici nisu potrebni.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
