Osećate uporni bol? Obratite se stručnjaku koji će vam prepisati pravilnu rehabilitaciju, a u krajnjem slučaju i operaciju.
Sigurno vas je bar jednom u životu zabolelo koleno. Oni kojima se to češće događa verovatno su pretrpeli neku žešću traumu, degeneraciju ili imaju neko oboljenje, najčešće artritis. Lakše tegobe možete da lečite i u kućnim uslovima, hlađenjem kolena ledom, ali za ozbiljnija stanja moraćete da se obratite specijalisti.
Ortoped je taj koji će specijalno za vas da odredi pravilan tretman, ali i ako vam saopšti da je neophodna operacija - nemojte da se plašite. Čak i stanja zbog kojih mislite da vaše koleno ne može u potpunosti da se oporavi specijalista danas rešava artroskopijom, minimalno invazivnom metodom, bez upotrebe otvorenih hirurških tehnika. - Artroskopija služi za dijagnostiku i terapiju oštećenja svih velikih zglobova u ljudskom telu. Smatra se i standardnom hirurgijom kolena, pa se danas praktično otvorena hirurgija mekotkivnih struktura zgloba više i ne radi - ohrabrujuća je poruka ass. dr sc. med. Miodraga Glišića, specijaliste ortopedije sa traumatologijom.
NEMA MU PREMCA Na čemu se zasniva ova metoda kada se vrši dijagnostika? - Na uvođenju kamere preko radnog kanala unutar zgloba kako bi se vizuelizovala njegova unutrašnjost. Postupak se izvodi u blok ili opštoj anasteziji, jako je komforan za pacijenta. Ujedno, pruža brojne informacije i pravu sliku o stanju ispitivanog zgloba.
A kada je hirurgija u pitanju? - U artroskopiji se koriste manji hirurški instrumenti koji se uvode u zglob kroz jedan ili više dodatnih malih rezova (portala) na koži.
Kako radi savremeni artroskop? - Sastoji se od sistema sočiva i osvetljenja, za uvećanje i osvetljavanje struktura u unutrašnjosti zgloba. Slika se potom optičkim vlaknima prenosi do male kamere koja je povezana s monitorom, na kome hirurg posmatra unutrašnjost zgloba tokom pregleda ili terapijskog postupka. Može precizno da se vidi u kakvom su stanju zglobna hrskavica, ligamenti, kapsula i druge zglobne strukture i, ako je potrebno, da se uradi neka terapijska procedura.
RANE BRZO ZARASTAJU Šta je još prednost ove metode? - Poznato je da je otvorena hirurgija dovodila do komplikacija: većeg gubitka krvi, dužeg postoperativnog oporavka, većih postoperativnih bolova, većeg rizika od infekcije i artrofibroze. Prednost artroskopske hirurgije jeste to što je manje invazivna, tokom postupka nanosi manju štetu vezivnom tkivu, a obezbeđuje bolju vidljivost unutrašnjosti zgloba. Posle artroskopskog tretmana brže zarastaju rane, pacijenti se brže rehabilituju i ranije vraćaju u normalnu radnu aktivnost.
Ne leži se u bolnici? - Zbog minimalne invazivnosti neke artroskopske intervencije se mogu vršiti i kao jednodnevna hirurgija, ili čak i ambulantno.
Da li je tako i kad pukne meniskus? - Raskid meniskusa jedna od najčešćih mekotkivnih povreda kolena, koja dovodi do bolova, blokada, ograničenja pokreta, a artroskopska operacija meniskusa najčešće je izvođena artroskopska intervencija. Pređašnja otvorena hirurgija, kada se radila totalna meniscektomija, osim dužeg oporavka i većih bolova, pokazala se kao loša jer je dovodila do bržeg propadanja zgloba. Artroskopija je dokazala da parcijalna menisektomija kod raskida meniskusa daje bolji kratkoročni i dugotrajni funkcionalni rezultat, s manje degenerativnih promena nego kod totalne menisektomije. Pojedini raskidi meniskusa mogu se ušiti, to se isto radi artroskopski; usavršene su i tehnike transplantacije meniskusa.
RETKE KOMPLIKACIJE Za rekreativce i sportiste to je spas. - Isti slučaj je i kod druge česte povrede kolena - raskida prednje ukrštene veze, koja je nekada predstavljala kraj karijere za profesionalce. Danas se raskid i prednje i zadnje ukrštene veze može pod kontrolom artroskopa uspešno rekonstruisati bez otvaranja kolena. Pacijenti, uz odgovarajuću rehabilitaciju, mogu da se vrate na nivo aktivnosti pre povrede.
Da li su moguće komplikacije artroskopije? - Veoma su retke, a uključuju krvarenje unutar zgloba i infekciju zgloba, kao i nuspojave anestezije.
INDIKACIJE: - raskid meniskusa - raskid prednje ukrštene veze - odstranjenje slobodnih zglobnih tela - zapaljenje sinovije kolena (sinovitis) - problemi kod nestabilnosti i loše pozicije čašice - početne degenerativne promene i oštećenja zglobnih površina - posttraumatska stanja sa prelomom koji zahvata zglobnu površinu - infekcija zgloba
PREDNOSTI ZAHVATA: - Posle artroskopije najčešće nije potrebno ležanje u bolnici - Može da se izvodi pod analgosedacijom, spinalnom, regionalnom, lokalnom anestezijom - Nema velikih rezova, već nekoliko minijaturnih hirurških rezova, oko 5 mm, s obe strane zgloba - Lekar koji izvodi artroskopiju je ortoped-hirurg - Pacijent nakon procedure može da ide kući - Brža rehabilitacija i povratak svakodnevnim aktivnostima
OBRATITE PAŽNJU! - Artroskopija je procedura pri kojoj se ne očekuje gubitak krvi i generalno se ne povezuje s komplikacijama, ali se celokupno zdravlje pacijenta uzima u obzir prilikom biranja kandidata za artroskopiju. Najvažnije je da možete da podnesete anesteziju koja se koristi tokom procedure: ne biste smeli da imate problema sa srcem, bubrezima, jetrom i plućima. Ukoliko postoje problemi sa srcem ili emfizem, trebalo bi optimizovati stanje pre operacije. Pacijenti koji su na antikoagulantima trebalo bi da prilagode terapiju operaciji. I drugi problemi (dijabetes, visok krvni pritisak...) treba da budu pod kontrolom pre zahvata. Zato predoperativni pregled obično uključuje fizički pregled, analize krvi i urina, kardiološki pregled, EKG i rendgen pluća. Svaki znak infekcije obično odlaže artroskopiju ako se ne radi o mogućoj infekciji zgloba.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
