Rizici obolevanja zbog upotrebe cigareta sve su veći, često i sa smrtnim ishodom. Osvestite se, nikada nije kasno da prestanete da pušite i postanete odgovorni prema sebi i svojoj okolini
Još uvek su poražavajući podaci o izloženosti duvanskom dimu, premda sve više pušača učestvuje u programima za odvikavanje, a šire se i saznanja da su bolestima podložni ne samo oni već svi iz njihove okoline. Nizom manifestacija i ove godine će se u Srbiji 31. januara obeležiti Nacionalni dan protiv duvanskog dima. O ovoj pošasti, uz savete kako da zaštitimo i sebe i najmlađe, specijalno za Lenu govori prim. dr sc. med. Biljana Kilibarda, šef Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
CRNA STATISTIKA Upotreba duvana u Srbiji je još uvek velika.
- Podaci Instituta pokazuju da je svakodnevno ili povremeno pušilo 37% odraslog stanovništva (2017). Najveći procenat je u starosnoj grupi 30-44 godina, veliki je i među mladima - puši svaki deseti učenik uzrasta 13-15 godina.
Građani ipak u visokom procentu podržavaju primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
- Istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja rađena su redovno, od usvajanja 2010, i ukazuju da ga većina podržava. Takođe, većina građana Srbije (84%) slaže se s tvrdnjom da pušači treba da vode računa na kojim mestima puše kako ne bi ugrozili zdravlje drugih ljudi, kao i s tvrdnjom da aerosol elektronskih cigareta smeta ljudima u okruženju (51%).
Koliko su ugrožene osobe koje borave u društvu pušača?
- Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline. Nepušači udišu iste kancerogene materije kao i pušači! Duvanski dim iz okruženja uzrokuje brojne zdravstvene probleme kod odraslih, odojčadi i dece. Osobe sa oboljenjem srca imaju posebno veliki rizik da osete trenutne negativne efekte od udisanja duvanskog dima iz okoline i treba da preduzmu sve mere da izbegnu svaku, pa i najkraću izloženost ovom dimu.
Deca su posebno osetljiva, kakve ih opasnosti vrebaju?
- Pored povećanog obolevanja zbog izloženosti duvanskom dimu, često ne mogu da izbegnu boravak u zadimljenim prostorijama. Obolevaju od plućnih infekcija (bronhitis, upala pluća), infekcija uva i veća je verovatnoća da će kašljati, otežano disati i imati kratak dah. Pasivno pušenje može izazvati napade astme, pogoršati simptome astme, izazvati nove slučajeve kod dece koja pre nisu imala ove simptome. Kod učenika starosti 13-15 godina čak 58,9% je izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, 58,3% u zatvorenim javnim mestima, a 62,1% na otvorenim javnim prostorima.
OTROV NA SVE STRANE Pojavili su se novi duvanski proizvodi. Da li je tačno da su manje škodljivi od cigareta?
- To ukazuje na potrebu intenziviranja mera na kontroli duvana. U pojedinim delovima sveta upotreba nargila nadmašuje upotrebu cigareta. U Srbiji posebno zabrinjava porast učestalosti istovremene upotrebe više duvanskih proizvoda ili elektronskih cigareta i duvana. I prilikom korišćenja elektronskih cigareta, ljudi u blizini bivaju izloženi nikotinu i drugim materijama. Nikotin, bez obzira na način unošenja u organizam, izaziva zavisnost, može imati štetne efekte i na trudnoću.
Šta je još prisutno na našem tržištu?
- Prisutni su i tzv. zagrevani duvanski proizvodi - duvan se zagreva na nižoj temperaturi (3.500 stepeni C) nego kod cigareta, stvara se aerosol koji sadrži nikotin i druge hemijske materije, uključujući poznate kancerogene. Utvrđeno je da su koncentracije nikotina i katrana skoro iste kao kod cigareta, nađeni su i akrolein, formaldehid, benzaldehid i druge materije u znatnim koncentracijama.
Šta još čitaoci Lene treba da znaju o duvanskom dimu?
- Sadrži preko 7.000 različitih hemijskih jedinjenja, preko 250 opasnih po zdravlje (cijanovodonik, ugljen-monoksid, amonijak...). Među njima je i oko 70 kancerogena, materija koje izazivaju rak: arsenik, aromatični amini, benzen, kadmijum, polonijum, policiklični ugljovodonici, vinil-hlorid... Sa svakim udahom dospevaju u pluća, prelaze u krvotok, raznose se do svih delova tela. Sve je više podataka o štetnim efektima "zadržanog duvanskog dima" (najosetljiviji su najmlađi). Štetne materije se dugo zadržavaju na odeći, nameštaju, zidovima, posteljini... ne mogu se eliminisati provetravanjem.
POTRAŽITE POMOĆ Kako možemo da se odreknemo duvanskih proizvoda?
- Postoje brojne metode, nefarmakološke i farmakološke: individualna i grupna savetovanja, telefonsko savetovanje, saveti lekara, korišćenje lekova uz savet stručnjaka koji ublažavaju simptome krize, ali nisu pogodni za sve pušače. Pojedini pušači uspeju da prestanu da puše i bez stručne pomoći.
Da li je kasno da neko sada prestane da puši?
- Nikada nije kasno! Po prestanku pušenja, organizam počinje da se oporavlja već u prvim satima. Nakon 12 sati, nivo ugljen-monoksida u krvi se vraća na normalu. Nakon nekoliko nedelja popravlja se cirkulacija, smanjuje kašalj i poboljšava funkcija pluća. Postepeno se smanjuje i rizik za maligne bolesti, potrebno je nekoliko godina. Rizik za rak usne šupljine, grla, jednjaka i mokraćne bešike se smanjuje na polovinu nakon pet godina, a za rak pluća nakon 10 godina.
KAKO DA ZAŠTITITE DECU
- Ne dozvolite pušenje unutar i u blizini kuće. - Ne pušite u autu, čak ni kada je otvoren prozor. - Zalažite se da vrtići, škole i sva druga mesta na kojima mališani provode vreme budu bez duvanskog dima. - U svakoj prilici za boravak svoje porodice birajte objekte, javne površine, prostorije i restorane u kojima pušenje nije dozvoljeno. Delimična zabrana pušenja ne pruža zaštitu od izloženosti duvanskom dimu.
BOLESTI POVEZANE S UPOTREBOM DUVANA
- Upotreba duvana i izloženost duvanskom dimu uzrokuju: infarkt miokarda, moždani udar, nastanak i pogoršanje astme, plućnih funkcija. Negativno utiče i na reproduktivno zdravlje, povećava rizik obolevanja od malignih bolesti (rak usne i usne šupljine, ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, mokraćne bešike, bubrega i mokraćovoda, gušterače, debelog creva, jetre, grlića materice i akutna mijeloidna leukemija). Rizik raste s dužinom pušačkog staža i brojem popušenih cigareta. Pušači danas imaju veći rizik za rak pluća nego pre 50 godina zbog promenama u sastavu cigareta.
NARGILE SU VEOMA OPASNE
- Pušenje nargile je u Srbiji posebno popularno: nargilu je tokom života pušila skoro jedna trećina (29,3%), a u prethodnih 30 dana skoro svaki peti učenik (16,6%) prvog razreda srednje škole. Zablude su da su manje štetne od cigareta, da se štetni sastojci filtriraju prolaskom kroz vodu i da se pušenjem udišu samo arome - pušenje nargile ima i kratkoročne i dugoročne neželjene efekte po zdravlje, uzrok je akutnog trovanja ugljen-monoksidom. Nedovoljno čisto crevo i posuda za vodu nargila i deljenje nastavka za usta otvaraju put i za zarazne bolesti (herpes, tuberkuloza).
ZABRANA, ALI...
Prodaja duvanskih proizvoda mlađima od 18 godina zabranjena je Zakonom o duvanu i Zakonom o zaštiti potrošača. Uprkos tome, rezultati istraživanja upotrebe duvana kod učenika starosti 13-15 godina u Srbiji (Institut "Batut") govore da visok procenat učenika starosti 13-15 godina (82,6%) nije bio sprečen da kupi cigarete.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
