DIPL. PSIHOLOG MILAN JANKOVIĆ: Kapljica više uništava i mozak i porodicu

Beg od neprijatnih doživljaja i emocija koje nam nameće epidemija koronavirusa nije uvek lak. Najgore je ako lek tražite u žestokom piću

Neizvesnost provocira uznemirenost i druga neprijatna osećanja i misli. Takvo reagovanje, često za nas bolno i teško, normalno je, ali iako baš ne možemo da biramo šta osećamo i pomišljamo u ovoj situaciji, možemo, u manjoj ili većoj meri, da odaberemo šta ćemo da činimo.

Krizni periodi, poput ovoga koji je vezan za pandemiju virusa kovid-19, predstavljaju izazov i za zajednicu i za pojedinca. Kako da prihvatimo situaciju i na najbolji mogući način se prilagodimo na sve što ona nosi i zahteva, pored ostalog i na mentalnom planu?

- Nažalost, nije neuobičajeno da ljudi, i u našem okruženju, prave neke nezdrave, neadekvatne izbore. U nemogućnosti da uvaže svoje reagovanje, traže beg od sopstvenih, često neprepoznatih ili neprihvatljivih strahova, uznemirenosti i nesigurnosti i pronalaze ga u zloupotrebi alkohola. Kontinuirano bežeći od realnosti kroz kratkoročno otupljivanje samoga sebe, rizikuju da razviju bolest, sa posledicama kako zdravstvene (telesne i psihičke), tako i porodične, profesionalne i šire socijalne prirode - objašnjava čitaocima Lene nastanak ovog velikog problema Milan Janković, klinički psiholog.

Kako se proces manifestuje?

- U slučaju konzumiranja alkohola, tzv. lek, zapravo otrov, privremeno otupljuje čoveka i stvara iluziju rešenja. S druge strane, srednjeročno i dugoročno, alkohol uvek vodi problemima većim od onih koji se njime pokušavaju rešiti.

Zašto neko istrajava u poroku?

- Treba imati u vidu da je i loše prilagođavanje neka vrsta prilagođavanja, način funkcionisanja koji obezbeđuje neku izvesnost u životu. Makar ta alkoholičarska izvesnost bila loša i neprijatna za alkoholičara i okolinu, mnogo energije je već uloženo u njeno održavanje. Ma koliko destruktivno "rešenje" bilo, alkoholičar ga se ne odriče lako i braniće ga svim mogućim sredstvima.

Šta je zavisničko ponašanje?

- Ono kod osobe izaziva žudnju. Pored toga, osoba u njemu privremeno pronalazi zadovoljstvo ili utehu, dok dugoročno proizvodi negativne posledice. Praćeno je i nemogućnošću da se s tim ponašanjem prestane, da se apstinira. Ova definicija pokriva zavisnost od alkohola, narkotika, kocke, ali i nove zavisnosti koje su medicinski priznate: zavisnost od interneta, kupovine...

Kako se brane alkoholičari?

- Kada ih pitamo šta su dobijali od svog zavisničkog ponašanja na kratke staze, obično navode: beg od bolnih, neprijatnih doživljaja i emocija, ublažavanje stresa, osećaj kontrole, ublažavanje simptoma depresije i anksioznosti, ali i uzbuđenje, zadovoljstvo...

I nezadovoljni su životom?

- Iza razloga koje zavisnici navode zapravo stoje uobičajene ljudske potrebe. Potreba za sigurnošću, za zadovoljstvom, rešavanjem nekog bola ili neprijatnosti... Zavisnost u svom početku često biva pokušaj da se određeni "problem" reši, kako zna i ume, makar i na nezdrav način.

Život neizbežno sa sobom nosi i bolne trenutke i periode.

- Važno je da znamo kako da bol doživimo i proživimo kako bismo mogli da nastavimo sa životom.

Zašto alkoholičari osećaju takav bol i ne mogu s njim da se bore?

- Kod lečenih zavisnika često i premorbidno postoji osećaj nedostatka kontrole i manjak zadovoljstva životom. Ljudi su biopsihosocijalna bića, a alkoholizam je biopsihosocijalna bolest, kako u smislu posledica, tako i u smislu njegovih uzroka. Ne možemo razdvojiti našu biologiju od psihe i našeg funkcionisanja u socijalnom kontekstu. Bol se ponekad može manifestovati i simptomima depresije, anksioznosti, socijalne fobije, posttraumatskog stresnog poremećaja...

Koje bolesti sve to nosi sa sobom?

- Alkoholizam nije prosto stvar izbora, a nije ga moguće svesti ni na genetiku. Bolesti napadaju različite organe; kardiovaskularne bolesti oštećuju srce, a dijabetes je povezan sa disfunkcijom pankreasa. Sve bolesti zavisnosti stvaraju uočljive abnormalnosti u strukturi i funkciji mozga, alkoholizam vremenom oštećuje ceo organizam.

Šta kada se ustanovi problem?

- S napretkom lečenja važno je kontinuirano se baviti alkoholičarskim ponašanjem pacijenta i konfrontirati ga. Treba saznati šta je pacijent alkoholom otupljivao, nastojeći da sebi i drugima skrene pažnju s toga.

KAKO DA POBEDITE KRIZU

- U redu je i ljudski je da vam je potrebna pomoć i podrška. OK je ako nemate dovoljno kapaciteta da prihvatite sve što se sada događa i da se sami suočite s krizom. Ukoliko nemate nikoga u svom okruženju ili iz bilo kog razloga ne doživljavate da se na okruženje možete dovoljno osloniti, imate mogućnost i da potražite savet stručnjaka. Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje sada nude besplatno savetovanje preko telefona, a u okviru zdravstvenih i drugih ustanova otvoreni su brojni telefoni za psihosocijalnu pomoć i podršku na kojima rade stručni ljudi koji su obučeni i spremni da vas saslušaju i posavetuju. Komunikacijom i razmenom s drugima dajete sebi mogućnost da se na adekvatniji način suočite sa aktuelnom situacijom, te da osvestite i angažujete sopstvene potencijale za nošenje sa izazovima koje kriza pred vas postavlja. Naposletku, ne treba zanemariti činjenicu da je svaka životna kriza, samim tim što nas izbacuje iz kolotečine i traži od nas da pronađemo nove, adekvatnije načine da funkcionišemo, istovremeno i značajna prilika za rast i razvoj.

MISLITE O OVOME: DECA SVE PAMTE!

Za zdrav razvoj mozga presudna je interakcija između roditelja i deteta, posebno u ranom detinjstvu - povezanost je važna koliko disanje i hrana. Odsustvo roditeljske brige, što je svojstveno alkoholičarima, dete može da tumači kao da ono nije vredno pažnje, a da svet nije mesto gde njegove potrebe mogu da budu zadovoljene na odgovarajući način. Istraživanja pokazuju da što ljudi imaju problematičnija i traumatičnija iskustva u detinjstvu, verovatnije je da će kasnije razviti bolest zavisnosti. Isto važi i za niz drugih psihičkih poremećaja i somatskih oboljenja.

ZAJEDNIČKA BORBA -

Kroz grupni terapijski rad i produženu rehabilitaciju u klubovima lečenih alkoholičara uspostavlja se i održava apstinencija, reguliše se ponašanje i alkoholičarima se omogućava zdravija readaptacija. Razvijaju se kapaciteti za oslanjanje na zdrave sisteme podrške u grupi, klubu i porodici, na stečena, konstantno obnavljana znanja i uvide o sopstvenoj bolesti. Alkoholičar se osnažuje i uči da bude nezavisan, razvija zdravije i realnije spoljašnje i unutrašnje oslonce, čime se stvaraju uslovi da lečeni alkoholičar živi zdravijim i smislenijim životom i uspešnije se suočava sa bolovima i stresovima koje život neumitno nosi.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)