Iscrpljenost uzrokovana visokim temperaturama obično nije ozbiljna sve dok se ne pretvori u toplotni udar. Evo kako da razlikujete jedno od drugog i kako da izdržite vrućinu ispod maske.
Toplotni udar nastupa brzo ako ste predugo bili izloženi visokim temperaturama i niste uspeli da se ohladite nakon početnih simptoma iscrpljenosti.
Kako da razlikujemo jedno i drugo?
Određeni faktori mogu povećati rizik od iscrpljivanja, ali i od klasičnog toplotnog udara.
Deca mlađa od četiri godine i odrasli stariji od 65 su izloženi većem riziku jer sposobnost regulacije temperature nije jaka u ovoj dobi.
Gojaznost je još jedan faktor rizika budući da telo onda zadržava više toplote nego inače.
Ako pređete iz hladnije u topliju klimu ili se vreme dramatično promeni, takođe postoji mogućnost da ćete imati problem sa regulisanjem telesne temperature kojoj se niste prilagodili.
Takođe, i vlažno vreme doprinosi većem iscrpljivanju zato što kada je vlaga velike, znoj lakše ispara što otežava hlađenje.
Simptomi iscrpljenosti
Iscrpljenost nije opasna sve dok se ne ohladite u roku od pola sata, a glavni simptomi su:
Da biste sprečili da iscrpljenost postane i toplotni udar potrebno je da se ohladite čim primetite ove simptome.
Britanska Nacionalna zdravstvena služba predlaže četiri koraka:
1. Pomerite se na hladno mesto
2. Lezite i malo podignite noge
3. Pijte puno vode ili neko sportsko piće obogaćeno elektrolitima
4. Ohladite kožu prskalicom ili navlaženom krpom.
Kurir.rs/Tanjug/M.M.
NE PROPUSTITE
