Hirurgija mozga kod dece se odnosi na pacijente uzrasta od 0 – 18 godina. Ovi pacijenti su razvrstani u pet velikih grupa: kongenitalne anomalije, što znači deca koja su rođena sa anomalijama mozga ili kičmene moždine; tumori mozga ili kičmene moždine; hirurgija spastičnih poremećaja; hirurgija epilepsije i trauma. Sve ove kategorije zahtevaju kompleksan medicinski pristup, što je posledica njihovih jedinstvenih karakteristika. A zbog toga što je dečji mozak jedan organ u razvoju, lečenje mozga kod dece hirurškim putem mora da se razlikuje od lečenja kod odraslih.
Razgovarali smo sa Prof. Dr Memetom Özekom iz bolnice Acıbadem Altunizade, İstanbul, Turska, koji je opširno odgovorio na sva naša pitanja o bolestima mozga kod dece i njihovom lečenju. On je jedan od najuglednijih lekara u oblasti pedijatrijske neurohirurgije i bivši predsednik Evropskog društva za pedijatrijsku neurohirurgiju. Prof. Dr Memet Özek je takođe šef katedre za neurohirurgiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Acıbadem.
Da li je moguće da se izbegnu tumori mozga u prenatalnom periodu?
Tokom redovnih pregleda ultrazvukom, ekspert iz oblasti perinatologije može da otkrije nenormalnosti u tkivu mozga i da traži magnetnu rezonancu (MR) fetusa. MR fetusa podrazumeva da trudnica ulazi u aparat za MR, a zatim se fetus pregleda postupkom magnetne rezonance. Kad se tokom ovog postupka otkrije tumor, naš zadatak, kao neurohirurga, je da se uradi hirurški zahvat. Izvođenje hirurškog zahvata na novorođenčetu zahteva korišćenje ozbiljne napredne tehnologije i iskustvo. U okviru Univerziteta Acıbadem, mi imamo tehnološke uslove koji nam omogućavaju uspeh ovakvih zahvata.
Šta je specijalnost odeljenja za pedijatrijsku neurohirurgiju?
Dete nije mala verzija odrasle osobe. Razlika između novorođene bebe i odrasle osobe od 30 godina liči na razliku između miša i žirafe. Pre svega, postoje anatomske razlike. Nema nikakve sličnosti između oblika i strukture mozga, vrednosti krvnog pritiska ili telesne težine kod novorođenčeta i odrasle osobe. Na primer, odrasla osoba od 80 kg može da podnese gubitak krvi od pola litra u toku operacije. Ali beba od 5 kg ne može da podnese gubitak krvi od 40 ml, zato što je ukupni kapacitet krvi 400 ml. Tako da hirurški pristup odraslima i deci mora da se razlikuje. Takođe, zbog toga što beba ne može da objasni svoje probleme tako kao što to može odrasla osoba, mi moramo da definišemo problem sa govorom tela bebe. Prema tome, vi morate da radite sa iskusnim timom u pedijatrijskoj intenzivnoj nezi, da biste razumeli jedinstvene potrebe deteta.
Važi mišljenje da vi u bolnici Acıbadem uspešno možete da obavljate operacije koje su u drugim bolnicama ocenjene kao suviše rizične. Da li možete da objasnite razloge koji stoje iza vašeg uspešnog pristupa?
Hirurgija tumora koji se nalaze u kičmenoj moždini zahteva ozbiljnu ekspertizu. Ali, pre ove ekspertize, veoma je važna i adekvatna priprema pacijenta pre operacije. Na primer, MR danas može da se nađe u svakoj bolnici. Ali, postojanje ove tehnologije samo po sebi nije dovoljno. Mora da postoji iskusan stručnjak koji može da koristi ovu tehnologiju na najbolji mogući način. Takođe, tehnologija magnetne rezonance se veoma brzo razvija, tako da stručnjaci moraju da se prilagode ovom razvoju. Ukratko, uspešno obavljanje hirurškog zahvata zavisi od iskustva u upotrebi moderne tehnologije na najefikasniji mogući način.
Da li možete da objasnite različite tumore i metode njihovog lečenja?
Tumori se uopšteno dele na benigne i maligne. Ali, za mene nema razlike između njih, zato što tumori prirodno ne pripadaju našem organizmu. U oblasti hirurgije mozga kod dece, tumori generalno potiču od ćelija mozga fetusa u materici, koje su u razvoju. Kao deo prirodnih razvojnih stadijuma, neke ćelije iščezavaju. Ali u našim slučajevima, mi se susrećemo sa malignim ćelijama koje potiču od tih ćelija koje nisu iščezle. Uopšteno gledajući, možemo da definišemo tumore visokog maligniteta, srednjeg nivoa maligniteta i niskog nivoa maligniteta. Naša prednost u bolnici Acıbadem je da mi imamo veoma iskusan tim koji može da otkrije sve vrste tumora i koji ima multidisciplinarni pristup lečenju tih tumora.
Da li možete da objasnite sindrom cerebralne paralize i njeno lečenje?
Cerebralna paraliza nastaje kao posledica oštećenja bebinog mozga. Do ovog oštećenja dolazi u raznim stadijumima trudnoće, a posebno tokom porođaja ili u periodu od jednog meseca nakon rođenja bebe. Ukoliko dođe do oštećenja mozga bebe u toku ovih perioda, takva stanja nazivamo cerebralna paraliza. Može se reći da je najčešći uzrok cerebralne paralize nedostatak kiseonika kod bebe. Ovaj nedostatak se obično javlja kao posledica obmotavanja pupčane vrpce oko vrata. Ljudsko biće može da izdrži 3 minuta bez kiseonika. Posle 3 minuta, mozak deteta ili odrasle osobe će biti oštećen, kao posledica nedostatka kiseonika. 60 % ovih oštećenja može da prouzrokuje spasticitet kod dece. Mi ne možemo da popravimo oštećenja mozga, ali možemo da lečimo probleme sa mišićnom kontrolom, vezane za spasticitet. Poslednjih godina došlo je do velikih dostignuća u ovoj oblasti lečenja. U bolnici Acıbadem prilagođavamo nedavna tehnološka i naučna dostignuća i upravljamo ovim metodama sa našim iskusnim timom. Imamo centar za analizu pokreta, koji radi na otkrivanju i beleženju kretanja kod dece sa cerebralnom paralizom. Ova analiza nam omogućava da izdvojimo problematične mišiće koji prouzrokuju spasticitet. Tako smo organizovali naš program lečenja u okviru nalaza ove specifične analize. Izveli smo preko 1500 operacija u okviru ove problematike.
Šta je hidrocefalus i koji su pristupi njegovom lečenju?
U ljudskom mozgu postoje, kako da kažem, prazni prostori i kanali koji ih povezuju. U tim prazninama se nalazi tečnost koju nazivamo likvor. U nekim slučajevima, ova tečnost počinje da se nakuplja u mozgu kao posledica problema sa circulacijom likvora. To nakupljanje prouzrokuje oštećenje moždanog tkiva. Rezultat je da glava deteta počinje da raste, da pogled počinje da se upravlja nadole i da dete postaje pospano. Ukoliko se dijagnoza ne postavi na vreme, dete je suočeno sa rizikom od smrti. Najčešća metoda lečenja je operacija pravljenja šanta, što znači da se u telo stavlja naprava koja nakupljenu tečnost odvodi u trbušnu duplju. Ovaj metod stvara dugotrajna neželjena dejstva.
U bolnici Acıbadem više preferiramo endoskopsku metodu. Kod ove metode, mi ulazimo u mozak sa kamerom od 2-2,5 cm i vodimo je duž prostora dok ne nađemo i ne otvorimo blokirano područje. Takođemo pravimo bajpasove kako bismo obnovili cirkulaciju tečnosti. Ovaj endoskopski pristup primenjujemo još od 1992. godine, tako da imamo više od 20 godina iskustva sa ovom metodom lečenja.
Promo tekst
