Najnovije vesti

DOKTORKA UPOZORAVA: Ovo su posledice uzimanja ANTIBIOTIKA na svoju ruku!
Foto: Shutterstock

Savet stručnjaka

DOKTORKA UPOZORAVA: Ovo su posledice uzimanja ANTIBIOTIKA na svoju ruku!

Zdravlje

Prof. dr Brižita Đorđević otkriva kakve mogu biti posledice uzimanja antibiotika na svoju ruku.

Tokom prvog talasa pandemije kovida 19 veliki broj ljudi uzimao je antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom ili farmaceutom. Sa prof. dr Brižitom Đorđević sa Katedre za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu razgovaramo o tome kakve mogu biti posledice takvog ponašanja i da li je moguće sprečiti ga.

Antibiotici su uz lekove protiv bolova najčešće korišćeni medikamenti i često su predmet zloupotrebe. Iako imaju ključnu ulogu kada je u pitanju lečenje infekcija i spasavanje života, oni, kao i svi drugi lekovi, imaju i neželjena dejstva, od kojih je najčešći antibiotski kolitis. Dijareja izazvana upotrebom antibiotika nastaje jer antibiotici ne samo što sprečavaju rast i razvoj loših mikroorganizma već istovremeno narušavaju i normalnu crevnu floru, sastavljenu od dobrih bakterija. Zbog toga je u svim svetskim preporukama naglašeno da, kada uzimate antibiotik, obavezno uzmete i probiotski proizvod.

lek
foto: Shutterstock

S obzirom na to da se u našim apotekama trenutno može naći više od sto različitih probiotskih proizvoda, da li je važno koji od njih ćemo uzeti? Da li su svi podjednako efikasni i bezbedni?

Probiotici su među najčešće korišćenim dijetetskim proizvodima kako u Srbiji, tako i u svetu. Brojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja, ali i kao podrška već postojećoj terapiji. Ali nisu svi probiotici efikasni za sve probleme, konkretno kada pričamo o antibioticima, nisu svi probiotici dovoljno dobri kada se uzimaju uz antibiotike.

Kao što ste već napomenuli, u Srbiji je registrovano preko sto probiotskih proizvoda, ali u prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika samo su određeni sojevi efikasni. Jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Efikasnost i bezbednost ove probiotske kvasnice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu.

Prof. dr Brižita Đorđević, Katedra za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Prof. dr Brižita Đorđević, Katedra za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradufoto: Privatna Arhiva

Ono što se uvek posebno naglašava jeste da se samo S. boulardii može uzimati u isto vreme sa antibioticima, jer je kao gljivica otporan na njihovo delovanje. To ne važi za bakterijske probiotike, jer će, čak i kada ga uzmete sa razmakom od nekoliko sati, antibiotik delovati na dobre bakterije i smanjiti efikasnost takvog preparata. Zbog toga je pacijentu koji dolazi u apoteku sa receptom za antibiotik potrebno preporučiti da uz terapiju uzima i probiotski proizvod koji sadrži kvasnicu S. boulardii, napominje prof. Đorđević. To se, između ostalog, jasno navodi u smernicama koje je pripremio Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Smernice su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika u određenim zdravstvenim stanjima i u njima je detaljno navedeno u kojim se indikacijama i kojim dozama mogu primenjivati određeni probiotski sojevi.

Na koje još kriterijume treba obratiti pažnju prilikom kupovine u apoteci?

Važno je da znamo da su probiotici živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik i temperaturu. Kada su izloženi određenim ambijentalnim uslovima, broj probiotskih kultura u jednoj kapsuli tokom vremena opada. Zato je važno da birate one probiotike kod kojih proizvođač u ispisu na kutiji garantuje da će se odgovarajući broj probiotskih sojeva očuvati sve do kraja roka upotrebe, a ne samo u trenutku pakovanja, jer od adekvatne doze zavisi i efikasnost proizvoda.

Takvu stabilnost može obezbediti samo adekvatna ambalaža. Maksimalnu zaštitu probiotskim kulturama i garanciju odgovarajućeg potrebnog broja mikrororganizama do kraja isteka roka trajanja predstavlja zaštitna folija ispunjena inertnim gasom. Ona omotava svaki blister u kutiji preparata. Prilikom pakovanja proizvoda u ovu foliju se dodaje inertni gas azot, a to dovodi do istiskivanja kiseonika iz kesice, što je posebno važno jer su probiotski sojevi uglavnom osetljivi na kiseonik.

Osim antibiotika i probiotika, tokom pandemije sve više je preporuka i za suplementaciju vitamina D. Zar njega ne dobijamo dovoljno od sunca?

Činjenica je da nam mnogi vitamini, pa i vitamin D često nedostaju kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Pre desetak godina rađene su studije koje su pokazale da je oko trećina ispitanika imala znatno niže vrednosti vitamina D u krvi od normalnih. S obzirom na to da je jasno potvrđena veza između vitamina D i imunog statusa organizma, kao i činjenica da unos vitamina D smanjuje rizik za nastanak respiratornih infekcija, ovaj vitamin je od značaja za očuvanje zdravlja. Međutim, jako je važno da se prati uputstvo za korišćenje proizvoda koji u sebi sadrže vitamin D. Uobičajena doza u hrani za posebne medicinske namene je između 1.000 i 2.000 IJ dnevno, zaključuje prof. Brižita Đorđević.

Bonus video:

NAJMOĆNIJI LEK ZA IMUNITET SRBIJA IMA U IZOBILJU: Stručnjaci sa Harvarda sugerisali da je OVA namirnica NAJBOLJA (KURIR TELEVIZIJA)
02:15

NAJMOĆNIJI LEK ZA IMUNITET SRBIJA IMA U IZOBILJU: Stručnjaci sa Harvarda sugerisali da je OVA namirnica NAJBOLJA (KURIR TELEVIZIJA)

Kurir.rs/ Foto: Shutterstock

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...