Srčani udar ili akutni infarkt miokarda definiše se kao srčani udar koji zahvata veliku masu srčanog mišića, a često završava naglom smrću.
Najvažniji subjektivni znak koji pobuđuje sumnju na njegov nastanak je jak bol u grudima koji traje duže od 20 minuta ili se pojačava u intenzitetu.
Infarkt je stanje najteže komplikacije ateroskleroze, bolesti srca, u kojoj potpunim začepljenjem jednog od velikih krvnih sudova, koji hrane srčani mišić, nastupa veće ili manje odumiranje srčanih ćelija s posledičnim smanjenjem funkcije srca kao pumpe.
Stručnjaci tvrde kako je bol u grudima poznat simptom srčanog infarkta, ali nije uvek prisutan, posebno ne kod žena.
Simptomi infarkta otprilike traju 30 minuta ili više, a rizični faktori su: pušenje, visok krvni pritisak, holesterol, hronični stres, manjak fizičke aktivnosti.
Kako sprečiti infarkt?
Naučnici su predstavili nove smernice za prevenciju srčanih udara za lekare kako bi što bolje otkrili rizik za pacijenta. Važno je istaći da se čak 80 odsto svih srčanih udara može sprečiti ukoliko su rizični faktori prepoznati na vreme.
Smernice, koje su objavljene u jednom naučnom časopisu, ističu neke stare savete, ali i njihove modifikacije i u potpunosti nove smernice.
1. Aspirin
U prethodnim smernicama ACC i AHA predlagali su da osobe koje spadaju u populaciju s visokim rizikom za srčani udar treba da konzumiraju aspirin u malim količinama kako bi umanjile upale koje uzrokuju srčane udare. Nove smernice pak predlažu konzumaciju aspirina samo onima koji već imaju neke od rizičnih faktora srčanog udara poput holesterola, krvnog pritiska, dijabetesa ili ako su pušači i ako imaju prekomernu telesnu težinu i ne kreću se dovoljno.
Isto tako, aspirin se ne preporučuje ni onima koji imaju preko 70 godina jer je rizik od krvarenja veći nego što su dobrobiti aspirina.
2. Dijabetes tipa 2
Nove smernice ističu važnost koju po zdravlje srca ima kontrola šećera u krvi, te čak predlažu konzumaciju dodatnih lekova kojima će ćelije odbijati apsorpciju glukoze i radije je izlučivati iz tela. Osim toga, predlažu i one koji će podstaći telo da brže troši glukozu, a pankreas da proizvodi više insulina.
3. Krvni pritisak
Smernice i ove godine predlažu da ljudi koji se dosad nisu susreli sa srčanim problemima održavaju krvni pritisak ispod 130/80 mmHg, kako su predložile smernice iz 2017. godine.
4. Holesterol
Kako bi smanjili rizik od bolesti srca, ljudi bi i dalje trebalo da prilagode ishranu, ali i vežbanje, a pre svega, trebalo bi da prestanu da puše. Ukoliko nivoi holesterola ostanu visoki, pacijentima se predlaže konsultacija s lekarom kako bi utvrdili može li upotreba statina, lekova koji smanjuju nivo holesterola u krvi, da pomogne.
5. Telesna težina
Stručnjaci u ovim smernicama predlažu održavanje zdrave telesne težine konzumacijom ishrane koja sadrži velike količine voća, povrća, žitarica i ribe. Trebalo bi izbegavati šećer i prerađeno meso.
6. Više kretanja
Nove smernice podržavaju savet da ljudskom telu treba 150 minuta nedeljno umerene telesne aktivnosti kako bi se očuvala optimalna telesna težina i držao krvni pritisak niskim. Ističe se i kako bi bilo najbolje kada bi se kretali što je više moguće, a studije su pokazale da je za zaštitu srca bolja bilo kakva aktivnost od nikakve.
Jasni znaci infarkta
- neprijatan osećaj u grudima
- bol u gornjem delu tela
- osećaj tereta u grudima
- ubrzani rad srca
- mučnina ili hladni znoj
- vrtoglavica
- simptomi slični gripu
- bledo lice
- osećaj propadanja
Kurir.rs/ Foto: Shutterstock
BONUS VIDEO:
NE PROPUSTITE
