Mozak zahteva hranljive materije i praktikovanje zdravih navika, a ukoliko mu to ne pružate, u ozbiljnom je problemu, te to može da dovede do propadanja moždanih ćelija.
Način života koji vodimo ima veoma veliki uticaj na zdravlje ovog veoma složenog organa.
Nedovoljno sna
Dobar san je presudan za zdravlje, a naročito za mozak. Dok spavamo, mozak se „popravlja“, a nedostatak kvalitetnog sna inhibira taj proces i čini da je mozak osetljiviji na oštećenja. San povećava produktivnost pa bi njegov nedostatak mogao da smanji vreme potrebno za završavanje nekih zadataka.
Nedostatak socijalne interakcije
Razgovor je neverovatno koristan za mozak. Proces u kojem treba izraziti misli i osećanja, a da rečeno ima smisla onima s kojima razgovaramo izvrstan je trening za mozak.
Jednom studijom utvrđeno je da svega 10 minuta razgovora s drugom osobom dnevno poboljšava pamćenje i druge kognitivne funkcije. Manjak prave interakcije ne samo da ograničava mogućnosti mozga da „vežba“, već dovodi i do usamljenosti i depresije, mentalnih stanja koja znatno narušavaju zdravlje mozga.
Prejedanje i loša hrana
Prehrambene navike koje se smatraju dobrim za telo dobre su i za mozak, a previše soli, šećera, alkohola ili hrane znatno ugrožavaju zdravlje mozga. Studije iz 2012. godine pokazale su da se kod ljudi s prekomernom težinom smanjuju kognitivne funkcije, i to za 22 odsto u poređenju s vitkijim ljudima istog uzrasta tokom perioda od deset godina.
Povremeno konzumiranje nabrojanog neće napraviti trajnu štetu, ali životni stil utemeljen na lošim navikama ugrožava sve aspekte zdravlja.
Pušenje
U delu kore velikog mozga nastaju važni misaoni procesi poput pamćenja, jezika i percepcije. Nikotin iz cigarete ubrzava stanjivanje moždane kore i može doprineti razvoju Alchajmerove bolesti.
NEDOVOLJNA FIZIČKA AKTIVNOST
Redovno vežbanje dobro je za celokupno zdravlje, a istraživanja su dokazala i prednosti vežbi za ljudski mozak. Hodanje, trčanje i trening s tegovima pomažu zdravlju mozga i deluju na:
- Poboljšanje zdravlja hipokampusa, dela mozga vezanog za pamćenje i učenje
- Povećavanje neuroplastičnosti, tj. sposobnosti mozga da se menja kako učimo i stičemo nova iskustva
- Jačanje krvnih sudova, što rezultira boljim protokom i može da pomogne da se zaustavi nakupljanje plaka koji je vezan za demenciju
- Poboljšavanje izvršnog funkcionisanja, sposobnosti organizovanja i interpretacije informacija, menjanjem bele materije na način koji pomaže moždanim ćelijama da se povežu. Započnite sa 30 minuta umerenog vežbanja što više dana nedeljno. Ako povećate vežbanje na 45 do 60 minuta, to će rezultirati zdravijim telom i mozgom.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
NE PROPUSTITE
