Čuvajte se krpelja - apeluju lekari, nakon što smo s nestrpljenjem iščekivali izlazak u prirodu. osim što poput drevnih vampira piju krv, oni mogu da nam prenesu bakterije i viruse koji, ako se na vreme ne obrati pažnja, izazivaju ozbiljna oboljenja.
Krpelja u prirodi najviše ima u periodu od ranog proleća do kasne jeseni, baš kada ljudi najviše vremena i provode na otvorenom. Te sitne napasti vrebaju u svakom kutku okruženom travom i drvećem, a obično su zakačeni za visoke vlati trave.
NE PROPUSTITE
Do sada smo ih se plašili zbog uboda, ali je poslednjih godina većina njih i zaražena. Krpelji su prenosioci mikrorganizama, spirohete borelije burgdorferi, koja ukoliko dospe u organizam izaziva lajmsku bolest, kaže doktor medicine Branislav Ilijašević. U slučaju infekcije, prvi simptom lajmske bolesti je crvenilo na mestu ili oko mesta uboda krpelja koje se prstenasto širi, a u ranom stadijumu bolesti može da se javi i malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, povišena temperatura, gubitak apetita, uvećanje limfnih čvorova.
- Kasno ustanovljeni simptomi ili neprimećeni simptomi pomenute bolesti mogu da dovedu do teških zdravstvenih komplikacija, poput teškog zapaljenja zglobova, oštećenje srčanog mišića, meningitisa, encefalitisa... - navodi dr Ilijašević.
Vađenje napasti Kada primetimo krpelja na telu, naglašava on, neophodno da se javimo u najbližu zdravstvenu ustanovu kako bi se uklonio. U slučaju da nismo u situaciji da odemo kod stručnog lica, pristupamo vađenju krpelja pincetom.
- Jako je bitno da se ne okreće, ne uvija, ne nanose nikakva hemijska sredstva na njega, jednostavno pincetom se hvata krpelj što bliže koži i potezom izvlačenja se vadi napolje. Bitno je naglasiti da ne bi trebalo da se krpelj hvata za stomak već što bliže glavi i ralicama. Nakon što se krpelj ukloni, jako je bitno staviti ga u posudu sa vodom i odneti na analizu gde će se videti da li je prenosilac borelije i potencijalni izazivač lajmske bolesti - objašnjava dr Ilijašević.
Pratite mesto uboda
Prema rečima sagovornika, nakon uklanjanja krpelja potrebno je proveriti mesto uboda kako bi se utvrdilo da li je u celosti odstranjen.
- Samo mesto uboda dezinfikovati 70-procentnim alkoholom i nadalje pratiti mesto uboda. Za slučaj da dođe do pojave crvenila koje se koncentrično širi oko mesta uboda i premešta na druge delove tela, odmah se javiti lekaru. Ako ne uklonimo krpelja u celosti, može da dođe do infekcije poput bola, crvenila, otoka, gnojnog procesa. To možemo da predupredimo dezinfekcijom i praćenjem mesta uboda - napominje doktor.
Poznato je da ljudi neretko pribegavaju nanošenju alkohola, benzina ili acetona na mesto ujeda, iako lekari savetuju da to nikako ne činimo.
- Ne može se reći da je to opasna metoda, ali svakako sa medicinskog aspekta nije preporučljiva. Zapravo se dezinfekcija mesta uboda vrši nakon što se krpelj odstrani - kaže dr Ilijašević i dodaje da optimalno vreme od uboda ili primećenog krpelja do vađenja ne bi trebalo da bude duže od 24 sata.
Kako da se zaštitimo
Prema rečima dr Ilijaševića, specifične zaštite od krpelja nema, ali je neophodno pridržavati se određenih pravila prilikom boravka u prirodi.
- Potrebno je koliko je to moguće izbegavati boravak na mestima gde je pojačana aktivnost krpelja, kao što su na primer mesta sa visokom, nepokošenom travom, guste šume, izbegavati penjanje po drveću... Osim toga, potrebno je da dvorište redovno uređujete, kosite travu, posipate sredstvima protiv krpelja. Jako je važno da se nakon intenzivnijeg i dužeg boravka u prirodi skine odeća i odnese na pranje, a da se telo prekontroliše i pregleda u cilju otkrivanja eventualnog ujeda krpelja. Takođe, postoje i sredstva koja se mogu nanositi na kožu, takozvani repelenti, ali se oni preporučuju samo rizičnim grupama ljudi, recimo radnicima gradske čistoće - ukazuje dr Ilijašević.
kurir.rs/blicžena
NE PROPUSTITE
Bonus video:
