U poslednje vreme sve češće primećujete da, dok vaše dete govori, sve učestalije ponavlja slogove, delove ili cele reči i rečenice.
Dešava se i da produžava pojedine glasove, zastaje u govoru, pravi neadekvatne pauze, a na pojedinim mestima nepotrebno ubacuje i poštapalice kao što su "ovaj" i "pa". Zvuci poput "uh", "ah", "mmm" prate skoro svaku detetovu izgovorenu reč, a uz njih obavezno idu i određene fiziološke reakcije, kao što su, na primer, crvenilo, preznojavanje, grčenje i grimase.
Jednom rečju, ono muca i zato je neophodno da se što pre obratite stručnjaku.
O čemu je tačno reč
Mucanje je najprepoznatljiviji i najuočljiviji, veoma složeni govorni poremećaj koji se javlja u svim kulturama i socijalnim grupama. Pogađa do dva odsto svetske populacije i četiri puta je češće kod muškaraca nego kod žena. Tačan uzrok mucanja nije utvrđen, ali se pretpostavlja da veliku ulogu u njegovom nastanku imaju genetska predispozicija, udružena s faktorom okoline i takozvanim provocirajućim faktorom, kao što je neka stresna situacija.
Kad se problem najčešće javlja
Postoje tri kritična perioda za njegovu pojavu, a to su onaj između druge i pete godine, razdoblje kada dete polazi u školu, kao i pubertet. U prvom slučaju se odvija intenzivan govorno-jezički razvoj kod deteta, kada ono prelazi na složenije jezičke forme. U drugom slučaju prilagođava se novoj sredini, a u pubertetu je sklono burnim psihološkim i biološkim promenama. Kako dete raste, mogućnost pojave mucanja se smanjuje. Nekada može da se javi naglo, kao reakcija na izrazito jak stres ili traumu, što nema veze sa uzrastom. U pubertetu se mucanje takođe javlja, ali mnogo ređe.
Kada se obratiti logopedu
Postoji nekoliko vidova mucanja - fiziološki, primarni, sekundarni i traumatski. Nekada deca nisu ni svesna svoje govorne mane, a kada postanu, uglavnom imaju osećaj niže vrednosti, stid, strah i frustracije. Povlače se u sebe, osećaju se neprijatno i imaju strah od govora jer misle da neće uspeti da kažu ono što su hteli. Napeta su. Crvene i preznojavaju se. Nesvesno počinju da izbegavaju komunikaciju. Da ne bi došlo do toga, neophodno je da se obratite logopedu, koji će različitim tehnikama disanja, brzalicama i psihološkim testovima pomoći vašem detetu da prevaziđe ovaj problem. Oporavkom od mucanja smatra se kada dete, prema zapažanju roditelja, ima manje od tri netačnosti u svom govoru i ako se one nisu pojavljivale u poslednjih godinu dana.
Poznati koji su rešili ovaj problem
Veoma je važno da se ovaj problem uoči na vreme kako bi se na njemu radilo sa stručnjakom i što pre došlo do rezultata. Mnogi pojedinci koji su imali upravo ovakve probleme u govoru (mucali su) postali su uspešni u karijerama koje su zahtevale javni nastup. Na spisku se, između ostalih, nalaze se Vinston Čerčil, glumice Merilin Monro i Nikol Kidman, glumac Brus Vilis, kao i pevači Elvis Prisli i Kajli Minog.
Mališani se, čim postanu svesni svoje govorne mane, osećaju neprijatno i neretko se povlače u sebe. Strpljivo im pomozite da reše problem.
Zanimljivo je da osoba koja muca malo ili uopšte ne muca kada peva, kada se dere ili kada priča sama sa sobom. Mucanje je četiri puta češće kod muškaraca nego kod žena. Dete koje muca oseća strah od pričanja jer misli da neće uspeti da kaže ono što želi. Budite strpljivi s mališanom, suzdržite se od kritikovanja njegovog govora ili negativne reakcije kada se muči da kaže neku reč.
Ne pomažite mu u govoru, pustite ga da samo kaže.
VAŽNI SAVETI ZA MAME I TATE
- osigurajte detetu prijatnu kućnu atmosferu koja će mu pružiti mogućnost za opušten govor i razgovor - ne budite nestrpljivi, suzdržite se od kritikovanja detetovog govora ili negativne reakcije zbog problema u izgovoru - dajte mališanu dovoljno vremena da kaže šta misli, sačekajte da izgovori reč do kraja, ne dopunjavajte njegove misli ili rečenice - ne prekidajte dete u govoru, pažljivo slušajte kako sklapa reči i rečenice i o čemu priča - budite mu dobar primer, govorite razgovetno i lagano da vas dete razume. Tako ćete mu pružili dobar govorni model po kojem će i ono pričati sporije - ne ispravljajte govor deteta, ne prisiljavajte ga na pravilan izgovor, nemojte mu govoriti da uspori ili da razmisli šta će reći pre no što počne da govori - ne tražite od deteta da priča pred većom grupom ljudi ili preko telefona - nikada ne kažnjavajte mališana zbog mucanja i ne tražite mu da reč sad "lepo ponovi" - ne razgovarajte ni sa kim o ovom problemu pred detetom - nipošto ne sažaljevajte mališana - objasnite mu kakav problem je u pitanju ako pita i obavezno dodajte da on može da se reši.
(Kurir.rs/Lena/Pripremila Nataša Bajat)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
