Gde god da se okrenete, možete videti reklamu koja govori o tome kako najbolje da brinete o svojoj koži.
Međutim, ponekad su informacije koje nas okružuju vrlo zbunjujuće, pa je najbolje slušati dermatologe.
Ne treba se stalno mazati
Ljudima koji imaju normalnu kožu uglavnom nije potrebna dodatna vlaga - njihova koža ima svoj prirodni balans i ne treba ga podešavati. Međutim, čak i normalna koža godinama postaje suva, posebno koža ruku i potkolenica, a čini se kako taj period nastupa već nakon dvadesete godine. To je zato što tada telo proizvodi jedan odsto manje kolagena godišnje, pa koža zadržava manje vode; površinske ćelije gomilaju se u grupama i nastaju suve ljuspice. Takođe, masne ćelije ispod kože počinju da se skupljaju, što dovodi do redukcije vode koju krv prenosi do gornjih slojeva kože.
Kako starimo, trebalo bi više pažnje da posvetimo koži. U losionima koji se koriste stotinama godina dva glavna sastojka su: oni koji vlaže kožu, odnosno izvlače vodu iz dubine kože poput uree, propilen-glokola, glicerina i hidroksilne kiseline, a drugi tip sastojaka stvara uljanu barijeru na površini kože, koja ne dopušta vodi da ispari - poput parafina, lanolina i mineralnih ulja. Najefikasniji losioni sadrže oba tipa sastojaka, ali trebalo bi izbegavati nanošenje premasnih losiona na lice pošto će oni zapušiti pore i stvoriti akne. S druge strane, noge i ruke su suve i treba im masni losion. Zato potražite losion koji sadrži ulje poput kokosovog, kokosov maslac ili parafin plus jedan od sastojaka koji vlaži kožu, a koji je prethodno naveden.
Istina o strijama
Rizik od dobijanja strija veći je ako one postoje u vašoj porodici, ako ste bili gojazni pre trudnoće ili rodili veliku bebu. Takođe, to što imate strije znači da ćete verovatno "popucati" prilikom rađanja. Kako ih možete sprečiti? Nažalost, nikako. Ne postoji jaka povezanost između standardnih pomoćnika poput bademovog, maslinovog ili kokosovog ulja i sprečavanja ili smanjenja nastajanja strija. Ulje će možda učiniti vašu kožu mekšom, ali neće sprečiti strije.
Da li mleko utiče na akne?
Nema sumnje da su akne delom stvar gena, a pri njihovom nastanku veliku ulogu igraju i hormoni. Takođe, postoji nekoliko studija koje sugerišu da su akne učestalije kod ljudi koji se hrane zapadnjačkom hranom - kojoj nedostaju omega-3 masne kiseline i imaju veliki udeo rafiniranih ugljenih hidrata. Što se tiče mlečnih proizvoda, većina studija sugeriše kako je konzumiranje mleka povezano s nastankom akni. Iako je potrebno još istraživanja, ako želite da se rešite lošeg tena, trebalo bi preći na ishranu s niskim glikemijskim indeksom i izbaciti mleko iz ishrane.
Opekotine od sunca i vitamin D
Izbegavanje opekotina je vrlo važno, ali ne postoji sumnja da je sunce takođe važno za naše zdravlje. Većina zna da je vitamin D vitalan za naše kosti i imunitet i da ga telo stvara kad je izloženo sunčevoj svetlosti. Međutim, koliko dugo je potrebno izlagati se suncu? Naučnici se slažu kako je telu potrebno oko 20-25 mikrograma vitamina D dnevno, a koliko je potrebno sunčanja, zavisi od jačine sunčeve svetlosti, oblaka i tipa kože. Tokom zime možemo se uzdati u zalihe vitamina D koje smo pokupili tokom sunčanih dana, a dodatno vitamin D možemo dobiti i iz hrane poput ribe, pečuraka, sira, jaja, a masna hrana pomaže njegovoj apsorpciji, zato vodite računa o tome ukoliko držite dijetu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
