NARUŠENO SAMOPOŠTOVANJE
Hronično nezadovoljstvo i svađe u vezi ili braku (nerešavanje konflikata) dovodi postepeno do gomilanja nezadovoljstva, ljutnje, javljanja čestih svađa, a kasnije i do međusobnog prezira i distanciranja. Sve to vodi blokadi ljubavi i pozitivnih osećanja prema partneru koji se sada posmatra samo kroz prizmu besa i kriticizma. Nezadovoljstvo i neprihvatanje od strane partnera motiviše osobu da potraži pažnju na drugoj strani, kako bi se ponovo osetila prihvaćeno i voljeno; kroz prevaru pokušava da kompenzuje narušeno samopoštovanje i pozitivnu sliku o sebi kao nekome ko vredi.
Neke osobe ostaju dugo u vezama ili brakovima u kojima nisu zadovoljni i gde je strast i ljubav odavno prestala da postoji iz straha da će ostati sami. Naprosto misle da samoću ne mogu da tolerišu, da je usameljenost užasna i neizdrživa, pa birajući između dva zla prave kompromis - ostaju u vezi sa osobom koju ne vole, a imaju avanture sa strane kako bi porekli svoj strah i potvrdili narušeno samopoštovanje. I ovde je reč o nesigurnosti u sebe i negativnom samovrednovanju. Osoba se plaši samoće jer veruje da neće lako naći novog partnera jer nije dovoljno atraktivna i/ili zanimljiva. Postoje i oni koji misle da će, ako ostanu sami, biti jadni i da će ih drugi ljudi sažaljevati (nesigurnost koja se projektuje na stav okoline).
DANAK NESIGURNOSTI
Nesigurnost u sebe koja se želi kompenzovati samodokazivanjem, pokazuju osobe sa sindromom Don Žuana. Mogu da imaju difuzan identitet (sumnjaju u svoju muškost i sl.) pa nastoje da kroz osvajanje i menjanje seksualnih partnera kompenzuju snažan i dubokoukorenjen osećaj neadekvatnosti. Potraga za novim avanturama može da poprimi prisilni karakter: ako osoba prestane da upražnjava ovaj vid ponašanja može da se javi osećaj anksiznosti povodom procene sopstvene manje vrednosti. Takve persone su sklone da idealizuju svoje partnere, tragajući za perfektnom osobom koja će im se diviti i u potpunosti ih prihvatiti. Problem je u tome što ova vrsta idealizacije ne traje dugo, pa kada dobiju divljenje i prihvatanje, brzo se ohlade. Te osobe im postanu dosadne, nezanimljive, manje vredne i zbog toga se odmah upuštaju u traganje za novom avanturom i novim izazovima: glad za samodokazivanjem, u čijoj osonovi je poricanje osećanja vlastite neadekvatnosti, naprosto je bezgranična, to je rupa bez dna.
Prevara je za nekoga i način da se indirektno osveti partneru za loša ponašanja. Pasivne i pasivno-agresivne osobe, koje ne umeju otvoreno da izraze nezadovoljstvo i suprotstave se maltretiranju, posesivnosti, kontroli i uvredama od strane partnera, sklone su da se osvete partneru tako što će ga/je prevariti. Dok je prethodna strategija uglavnom muška, ova je karakteristična za žene. Problem s ovom vrstom ponašanja jeste u tome što prevara ne dovodi do redukcije ljutnje na pertnera, ne popravlja dugoročno narušeno samopouzdanje i ne pruža osobi nova iskustva i veštine kako da se suprotstavi i zaštiti sebe. Često se u ovim slučajevima može javiti osećaj krivice kada osoba uvidi zašto je počinila prevaru.
PRIVREMENO BEKSTVO
Nemogućnost da se ostvari bilo kakva emocionalna vezanost sa drugom osobom, predstavlja najteži vid psihopatologije kada je u pitanju prevara. Ovde je reč o narcističkim, psihopatskim osobama koje funkcionišu na nivou poremećaja ličnosti. To su egoisti s apriori slabim kapacitetom za empatiju i ljubav. Skloni su površnim vezama, stalnom flertovanju i promiskuitetnom ponašanju. Ova vrsta ponašanja u suštini i ne bi mogla da se nazove prevarom jer takve osobe nisu u stanju da se za nekoga vežu, pa se samim tim postavlja pitanje koga one varaju. Sebe?
Prevara jeste, pre svaga, neiskrenost prema sebi. Osoba koja vara zavarava sebe jer nije u stanju da se suoči sa bolnim istinama - sopstvenim osećanjem manje vrednosti i neadekvatnosti, strahom od vezivanja ili razdvajanja, nedostatkom veština da se rešavaju konflikti u vezi ili braku... Umesto varanja i traženja izlaza u paralelnim vezama, avanturama ili flertu, konstruktivni ali i teži način jeste suočavanje sa vlastitim problemima i njihovo rešavanje. Prevara je poricanje problema, a to ne vodi nikada do rešenja. Prevarama ne razrešavamo strahove i osećaj manje vrednosti, ne prevazilazimo konflikte u vezi ili braku. Ona je isključivo trenutno olakšanje, privremeno bekstvo od realnosti, prolazno zadovoljstvo.
(Kurir.rs/Dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
