Najpre, uzroci kriza svesti odnosno nesvestica mogu da budu kardiološki, neurološki i neurokardiološki.
Nema opšteg pravila lečenja, važi samo ovo: jedna osoba - jedna terapija. U nastavku teksta možete pročitati šta da uradite ako vas hvata nesvestica, šta uraditi posle nje i kako možete pomoći drugima kada im se desi ovo stanje, kao i načine za dijagnostiku.
JEDAN KROZ JEDAN
Najvažniji cilj dijagnostike funkcije autonomnog nervnog sistema je da se otkrije tip poremećaja i utvrdi koji deo nervnog sistema dominira i da se na osnovu toga započne lečenje. Ako dominira simpatička aktivnost, preduzimaju se mere i postupci i daju lekovi koji blokiraju ovu aktivnost. U isto vreme, ukoliko je smanjena, stimuliše se vagusna aktivnost. U suprotnom slučaju, ako dominira vagusna aktivnost - radi se stimulacija simpatičke aktivnosti. Ukoliko postoji nedostatak određenih elemenata, vitamina ili minerala, potrebna je supstitucija. To su osnovi personalizovane medicine prema pravilu da nema opšeteg pravila, već da postoji pravilo jedne osobe i jedne terapije, sa odgovarajućom dozom leka. Na osnovu ovih bazičnih principa, izbegava se greška u lečenju koja uvek postoji ukoliko se ne primenjuju ovi principi. Koliko matematika i fizika mogu da pomognu i medicini, pravi je dokaz metoda pomoću koje je moguće predvideti rizik od prestanka rada srca.
Mali je broj eksperata u svetu koji se bavi proučavanjem autonomnog nervnog sistema čoveka koji upravlja radom svih organa. Ja sam imao sreće da pre više od deset godina dobijem englesku stipendiju i odem u London, kod prof. Kristofera Matijasa, u bolnicu "Sveta Meri", gde sam se upoznao s ovom metodom. Suština je u tome da se u medicinu uključuju matematika i fizika i počinje se sa izučavanjem takozvane teorije haosa. U pitanju je matematičko-fizička metoda koja u haosu traži određeni sistem i utvrđuje ga složenim matematičkim formulama. Traga se za malim impulsom, poremećajem koji može da izazove veliku štetu u organizmu. Znači, na osnovu matematičkog proračuna EKG signala, pomoću vrhunske opreme, procenjuje se rizik i traže faktori koji mogu da izazovu bolest ili iznenadnu smrt. U ovom slučaju, na osnovu analize bioloških signala, odnosno EKG, pacijent se posmatra kao celina.
LIDERI U NEUROKARDIOLOGIJI
Ova metoda lečenja ili ANSA metoda (Autonomic nervous system adjustment), odnosno podešavanje funkcije autonomnog nervnog sistema, primenjuje se već godinama u Neurokardiološkoj laboratoriji KBC "Bežanijska kosa", koja je jedinstvena i u svetu zbog visokosofisticirane opreme, ali i jedinstvene metodologije dijagnostike i lečenja svih poremećaja i bolesti. Beograd je postao centar neurokardiologije u svetu jer je kod nas organizovan prvi kongres iz ove oblasti (11 puta - do epidemije se održavao svake godine), a zbog izuzetnih rezultata koji su postignuti sve aktivnosti se održavaju pod pokroviteljstvom Evropske akademije nauka i umetnosti. Najveće priznanje je što je predsednik Udruženja za neurokardiologiju dobio organizaciju svetskog kongresa iz oblasti neinvazivne kardiologije, uspešno organizovan u maju 2018. u Beogradu. Zahvaljujući ovim priznanjima, beogradska škola neurokardiologije profilisala se kao lider u regionu i svetu.
Poslednjih godina razvili smo novu metodologiju, nazvali smo je ANSA (Autonomic Nervous System Adjustment), odnosno podešavanje funkcije autonomnog nervnog sistema. Jednostavno rečeno, to znači da ako je raštelovan upravljački sistem - vi ga naštelujete. Čim ga vratite u ravnotežu, počinje pravilno da funkcioniše - pacijent je izlečen. Suština je otkriti kome i u kojoj dozi dati određeni lek. Osnovno pravilo kojem teži naša kompletna nauka jeste personalna medicina. Jedan čovek - jedna bolest, jedan lek i jedna doza, to je glavno pravilo. Nema opšteg pravila, svaki bolesnik se posmatra kao posebna jedinka. Suština ove metode je upravo da se otkrije koji je lek idealan za pacijenta, da se otkrije doza i da se on tako tretira. Možda zvuči pomalo komplikovano, ali uz dobru opremu, multidisciplinarni pristup i edukovani kadar to izgleda kao igrica u kojoj, pomoću brojki i proračuna, gađate pravo u cilj. I - nema greške!
(Kurir.rs/prof. dr Branislav Milovanović, internista-kardiolog, šef neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa", predsednik Udruženja neurokardiologa Srbije)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
