Šećerna bolest zahteva stalan nadzor, a ako uzimate adekvatnu terapiju i pazite na ishranu, moći ćete da je držite pod kontrolom.
Čak 70 do 80 posto pacijenata koji imaju dijagnozu šećerne bolesti pati od gojaznosti piše dr Olga Hadžić, specijalista higijene ishrane i psihijatrije u DZ "Dr Ristić" MediGroup.
Lečenje hroničnih, dugotrajnih, doživotnih poremećaja zdravlja ne zavisi samo od savremenih medicinskih dostignuća, uslova pod kojima se sprovodi, iskustva, znanja i veštine lekara i medicinskog osoblja. S jedne strane, složenost lečenja uslovljena je prirodom samog oboljenja, a s duge strane i učešćem bolesnika u procesu lečenja. Šećerna bolest je doživotno oboljenje promenljivog toka i s progresivnim oštećenjem krvnih sudova, tkiva i organa. Procesi oštećenja napreduju tokom vremena, a nivo zdravlja i ishod oboljenja presudno zavise ne samo od primenjene terapije već i od navika i ponašanja samog pacijenta i njegovog aktivnog učešća u procesu lečenja.
GOJAZNOST RAĐA BOLEST
Postavljanjem dijagnoze šećerne bolesti, posebno oblika nezavisnog od insulina (tzv. insulin nezavisni dijabetes melitus), potrebno je utvrditi i faktore rizika i upoznati pacijenta s njima. Gojaznost je često prisutna kod ovih pacijenata i sreće se kod 70 do 80 odsto ljudi koji pate od ovog poremećaja zdravlja. Zato se svaki pacijent mora upoznati s činjenicom da je njegovo sadašnje oboljenje dobrim delom uslovljeno gojaznošću, kao i da kvalitet lečenja i života zavise od korekcije telesne mase. Smanjenjem telesne mase smanjuje se rezistencija na insulin, povećava iskoristljivost glukoze, srazmerno smanjuje nivo glikemije, a time je lečenje uspešnije i kvalitet života bolji. Ono što pacijent svakako treba da zna jeste činjenica da se šećerna bolest ne može uspešno lečiti ukoliko se ne obrati pažnja i na lečenje gojaznosti.
Lečenje gojaznosti, to jest mere i aktivnosti usmerene na smanjenje prekomerne telesne mase, mora se sprovoditi pod stručnim vođstvom i uz aktivnu saradnju pacijenta, jer nagle i restriktivne mere izlažu pacijenta brojnim zdravstvenim rizicima. Terapija se usmerava na promene navika u ishrani i odabir adekvatnih namirnica kako bi se izbegle neprijatnosti i tegobe kao što su brzo zamaranje, malaksalost, hipoglikemijske reakcije. Umerena fizička aktivnost je dalja preporuka, jer se na ovaj način, osim pozitivnih efekata u lečenju gojaznosti, uravnotežava metabolizam, povećava prag emotivne tolerancije i svakako postiže doživljaj boljeg zdravlja. Kako u toku fizičke aktivnosti mišići za svoj rad pretežno koriste energiju koja potiče od masnog tkiva, na ovaj način se kod bolesnika koji pate od insulin nezavisnog oblika dijabetesa štede ćelije pankreasa koje su još sposobne da luče insulin.
Iskustvo je pokazalo da bi se skoro polovina pacijenata kod kojih je dijagnostikovan insulin nezavisni oblik dijabetesa mogli uspešno lečiti primenom racionalne ishrane i adekvatnom fizičkom aktivnošću, prilagođenom godinama života, polu, opštem stanju zdravlja, a bez smanjene upotrebe lekova koji spadaju u grupu oralnih hipoglikemika ili sa njima.
UBLAŽAVANJE POSLEDICA
Pravilna ishrana zaista može znatno da ublaži posledice već prisutnog poremećaja zdravlja, ali i da znatno odloži ili spreči eventualne komplikacije bolesti. Postoji preporuka Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koja je vodič za ishranu odraslim osobama svih starosnih grupa, a namenjena je prevenciji i korigovanju poremećaja hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući i šećernu bolest: - Održavati telesnu težinu u granicama maksimalno deset odsto iznad vrednosti idealne telesne težine za određeno starosno doba i pol. U ishrani koristiti raznovrsnu hranu. Voće i povrće svakodnevno koristiti u ishrani u svežem stanju i termički obrađene. U ishrani koristiti namirnice koje sadrže obilne količine dijetnih vlakana (celulozna biljna vlakna) kao što su leguminoze, proizvodi od integralnih žitarica, povrće, voće... Isključiti iz ishrane, koliko je moguće, masnoće svih vrsta, osim nerafinisanih biljnih ulja. Isključiti ili znatno ograničiti upotrebu alkoholnih pića i slatkih gaziranih napitaka. Svesti na najmanju meru konzervisane namirnice, dimljenu i usoljenu hranu. Ograničiti unos soli na dva grama dnevno. Izbegavati ili svesti na minimum upotrebu slatkiša i rafinisanih šećera.
Biljna dijetna vlakna na razne načine doprinose boljem varenju i adekvatnoj eliminaciji otpadnih materija, a utiču i na regulisanje metabolizma ugljenih hidrata i masti. Imaju važnu ulogu u prevenciji malignih oboljenja digestivnog trakta, regulaciji telesne mase, regulaciji pražnjenja debelog creva i rektuma. Zbog toga ishrana bogata dijetnim vlaknima predstavlja integralni deo racionalnog pristupa ishrani osoba kod kojih postoji smanjena tolerancija na glukozu ili razvijen oblik šećerne bolesti. Obroci koji sadrže ova vlakna ispunjavaju želudac povećanim volumenom (posledica bubrenja), usporavaju njegovo pražnjenje, povećavaju osećaj sitosti. Dijetna vlakna povećavaju i zapreminu stolice i brzinu prolaza duž debelog creva. Rastvorljiva biljna vlakna ograničavaju i smanjuju nivo holesterola, vezuju za sebe žučne kiseline i na taj način utiču na resorpciju i metabolizam holesterola. Unos optimalnih količina (ne preterujte!) osim što povećava osećaj sitosti, smanjuje potrebu za unosom visokoenergetskih namirnica, slatkiša, čokolade, kolača, pa i time doprinosi regulisanju problema gojaznosti. Od namirnica koje sadrže dijetna vlakna posebno se preporučuju one koje su bogate pektinima i smolama - jabuke, zobene pahuljice, hleb od celog zrna žitarica...
ŠTA DA IZBEGAVATE
Namirnice sa mnogo masnoće i šećera, kafu, čokoladu, cigarete i alkohol treba izbegavati ili isključiti iz ishrane i životnih navika. Obrano mleko, kiselo mleko, jogurt i svež kravlji sir su namirnice sa smanjenim sadržajem masti i mogu se koristiti. Posebno se preporučuje dodatno unošenje namirnica bogatih magnezijumom, hromom, vitaminima E, C i B kompleksa. Zaslađivači koji se mogu koristiti su fruktoza, sorbitol, ksilitol, ječmeni ili pirinčani slad, manitol, saharin.
Ograničavanje namirnica koje sadrže šećere iz grupe disaharida i monosaharida (slatkiši, čokolada, gazirani slatki napici, džem, slatko, kolači...) neophodno je - ovi ugljeni hidrati brzo se razlažu, resorbuju i vrlo brzo dospevaju u krv, što naglo diže nivo šećera u krvi. Nezavisno od vrste šećerne bolesti, unos ovih namirnica prouzrokuje nagla i velika kolebanja glikemije. Promenom navika u ishrani pacijenti koji boluju od insulin nezavisnog oblika dijabetesa ishrani mogu znatno da poboljšaju stanje poremećaja i utiču na komplikacije bolesti, a pacijenti koji primaju insulinsku terapiju treba da se edukuju u pravcu korekcije dijetetskih navika. I za pacijente iz prve, kao i za one iz druge grupe neophodna je stalna kontrola lekara, tok bolesti i upravljanje lečenjem dijabetesa stalno moraju da se prate.
(Kurir.rs/Zdravlje)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
