Na oslabljenu odbranu lepe se brojne tegobe, evo načina kako da ih izbegnete ili umanjite, a hronični bolesnici, posebno astmatičari i dijabetičari, osobe starije od 65 godina i pacijenti koji boluju od malignih bolesti su, uz decu, najosetljiviji kada upeče zvezda piše doc. dr sc. med. Nevenka Raketić, specijalista imunologije i pedijatrije.
Naše klimatsko područje se ne naziva više područje s umerenom kontinentalnom klimom, nego balkansko mediteransko klimatsko područje. Promena u terminologiji dosta govori o promeni klime u Srbiji - polako kod nas postaje uobičajena mediteranska klima. Ako se ova tendencija nastavi, naučnici pretpostavljaju da se ljudski organizam mora promeniti u cilju adaptacije na nove uslove.
Globalno otopljavanje i dugotrajni talasi vrućine imaju za posledicu smanjenje funkcije imunosistema; duže trajanje visokih spoljnih temperatura dovodi do poremećaja urođenog imuniteta (sistema komplementa, fagocitoze, stvaranja citokina), kao i stečenog imuniteta u vidu smanjenog stvaranja antitela i limfocita.
Deca su najviše osetljiva na visoku spoljnu temperaturu jer u mlađem uzrastu još nije potpuno razvijen centar za termoregulaciju u mozgu, a pored njih, na vrućine i smanjenje imuniteta posebno reaguju hronični bolesnici (astma, dijabetes), stariji od 65 godina i osobe koje boluju od malignih bolesti. Treba navesti još jednu grupu osetljivih, a to je siromašni sloj stanovništva, gde zbog hronične neuhranjenosti i loših uslova života veliki uticaj imaju dugotrajne vrućine. Neuhranjenost podrazumeva nedovoljan unos proteina i ugljenih hidrata, kao i određenih vitamina i minerala, što ometa normalnu funkciju imunosistema.
Kod dece vrućine u dužem vremenskom periodu mogu da dovedu do atrofije limfnih organa, kao što su slezina, timus i limfne žlezde, kao i do smanjenog odgovora na vakcine. Smanjenje svih navedenih funkcija imunosistema, koje predstavljaju odbranu organizma, i kod dece i kod odraslih povećava podložnosti infekcijama i nastanku bolesti.
Pored navedenog dejstva na imunitet, trpe i drugi sistemi, posebno hematopoetski sistem, gde se stvaraju sve ćelije krvi. Kao posledica vrućina dolazi do smanjenja broja eritrocita i nivoa hemoglobina, što može dovesti do razvoja anemije. Globalno otopljavanje dovodi do povišenih temperatura, više padavina i oslobađanja gasova "staklene bašte", što može imati za posledicu duže i intenzivnije cvetanje mnogih biljaka i time produžavanje sezone alergijskih bolesti.
Izlaganje dugotrajnim vrućinama dovodi do smanjenja lokalnog imuniteta u respiratornom traktu i pre svega urođenog imuniteta, zbog čega je organizam podložniji bakterijskim i virusnim infekcijama. U prilog tome postoje istraživanja koja su pokazala da su epidemiji ptičjeg gripa u Kini prethodile velike promene u temperaturi (čak i u zimskom periodu toplota može da utiče negativno na imunitet, i to u slučaju pregrejanih ili nedovoljno provetrenih prostorija, ako mnogo ljudi boravi u prostoriji).
Svi, posebno hronični bolesnici, da bi izbegli ova stanja, treba u organizam da unesu dovoljno tečnosti, najmanje osam čaša dnevno, a u vrelim letnjim danima koji su pred nama poželjno je i više (vodu, nezaslađene čajeve, prirodne sokove, mleko i jogurt). Hrana treba da je kuvana ili pečena na roštilju, bez jakih dodataka ili začina. U jelovnik treba uvrstiti namirnice za koje je dokazano da podstiču funkciju imunosistema: paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepu, tikvu, crni i beli luk. Od voća se izdvajaju jagode, papaja, guava, crveni grejpfrut, borovnice, kajsije, mango, banane. Najbolji su izvor vitamina i antioksidanasa i treba ih što više koristiti. Ako se koriste suplementi, za vitamin E i cink je utvrđeno da stimulišu rad imunosistema, posebno ako je došlo do poremećaja usled dugotrajnih vrućina. Na imunitet utiče i dužina spavanja, odrasli treba da spavaju između sedam i devet sati. U toku spavanja se luče brojni imunski faktori, kao i supstance koje suzbijaju apetit.
Sve ovo može naš organizam zaštititi od infekcija. Najčešće letnje infekcije su virusne, izazivaju ih rotavirusi ili adenovirusi, a manifestuju se tegobama u digestivnom traktu - povišena temperatura, povraćanje i dijareja su simptomi. Slične tegobe izazivaju i neke bakterije koje se ubrzano razmnožavaju na višim temperaturama, posebno u osetljivim namirnicama: mlevenom mesu, sladoledu ili majonezu. Od bakterija najviše stomačnih tegoba izazivaju salmonela, šigela, jersinija i kampilobakter. Budite posebno oprezni ako se kupate u javnim bazenima - ako su nedovoljno hlorisani, može se u njima naći ameba koja izaziva zapaljenja mozga i moždanih ovojnica. Leto je i sezona komaraca, gde je uobičajeno da nakon uboda dolazi do blagog otoka ili alergijske reakcije. Ali oni ubodom mogu da prenesu i virus Zapadnog Nila, koji može da ima teške komplikacije - moguće je zapaljenje mozga, čak i smrtni ishod.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
Ovako treba da postupite
Prva pomoć kod sunčanice
Osobu odmah skloniti sa sunca, ako je moguće u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu sobu, po mogućstvu je istuširati mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti hladne obloge na čelo i vrat) i dati joj da pije tečnost (čaj, sok, običnu vodu). Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje. Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu! Ako se tegobe nastave ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru! Pored težih oblika sunčanice, nekada se potkrade i početak neke druge bolesti (npr. virusne ili bakterijske infekcije), pa je pomoć stručnjaka neophodna!
Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti
Osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu i zamračenu prostoriju, skinuti joj odeću. Rashladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak. Treba joj dati da pije rashlađenu tečnost - vodu ili blagi biljni čaj.
Prva pomoć kod toplotnog udara
Ovo je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć! Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite Hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu! Ako zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, sklonite osobu sa sunca ili je izvedite iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću. Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom. Ako voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom). Dajte joj tečnost ukoliko stanje to dozvoljava.
Nakon oporavka od toplotnog udara povećana je osetljivost na visoke temperature i u sledećim sedmicama. Najbolje je da izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne da odobrenje.
(Kurir.rs/Zdravlje)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
