Ne može se dovoljno naglasiti značaj otkrivanja bolesti u ranom stadijumu, kada je izlečenje gotovo izvesno, ili uklanjanja polipa u cilju sprečavanju nastanka malignih tumora u debelom crevu, piše prof. dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
Karcinom debelog creva je jedna od najčešćíh malignih bolesti našeg vremena, sa oko 1,8 miliona novoobolelih u svetu svake godine, što čini oko 10 odsto svih obolevanja od malignih tumora. U našoj zemlji procenjuje se da ima oko 4.500-5.000 novoobolelih svake godine. Godišnje u Srbiji od ove bolesti umre više od 3.000 ljudi, što je rangira kao drugi vodeći uzrok smrtnosti od malignih tumora kod žena, a treći kod muškaraca i čini je socijalno-medicinskim problemom.
Od karcinoma debelog creva najčešće obolevaju stariji, posle 70. godine života, ali u poslednjoj deceniji je jasan trend sve većeg obolevanja i kod mladih, mlađih od 40 godina. Pokazano je da ovde doba može biti prognostički faktor - doba obolelih ispod 40 godina ima uticaja na agresivniju formu bolesti i kraće ukupno preživljavanje. Poseban problem, kod nas i u svetu, predstavlja veliki procenat obolelih sa metastatskom bolešću u vreme postavljanja dijagnoze, i to najčešće u jetri, kod oko 25 odsto obolelih. Dok kod najranijih stadijuma bolesti petogodišnje preživljavanje iznosi i preko 90 odsto, kod inicijalno metastatskih formi ono iznosi oko 10 do 15 odsto obolelih.
Uzroci i doprinoseći faktori za obolevanje od karcinoma debelog creva su, osim dobi pacijenta, porodična istorija karcinoma debelog creva, zapaljenske hronične bolesti ovog organa, dugotrajni unos alkohola, crvenog i pečenog mesa, pušenje, gojaznost osobe, manjak fizičke aktivnosti.
Najčešći simptomi na koje treba obratiti pažnju su promene u pražnjenju creva koje traju više dana i nedelja, smena dijareje i opstipacije, promene u konzistenciji stolice, osećaj nepotpunog pražnjenja creva, krvarenje iz debelog creva, malokrvnost, bolovi u stomaku, ali i neki opšti simptomi kao što su slabost i umor, gubitak telesne težine obolelog. Slični simptomi mogu da se jave i kod drugih oboljenja debelog creva, najčešće kod hemoroida, infekcija, postojanja iritabilnog kolona ili inflamatorne bolesti creva.
PREVENCIJA I LEČENJE
Masovnost ove bolesti, sklonost pacijenata da zanemare pojavu navedenih i sličnih simptoma, kao i značaj ranog otkrivanja za znatno bolji ishod bolesti bili su u mnogim zemljama vodeći razlozi za uvođenje programa skrininga, sprečavanja i ranog otkrivanja karcinoma debelog creva. Ovaj program se sprovodi i kod muške i kod ženske populacije u Srbiji starosti 50-74 godine. Preventivni pregledi obuhvataju imunohemijski test za rano otkrivanje skrivene krvi u stolici i kolonoskopske preglede, a preglede vrše gastroenterolozi.
Ne može se dovoljno naglasiti značaj otkrivanja bolesti u ranom stadijumu, kada je izlečenje gotovo izvesno, ili uklanjanja polipa, čime se aktivno radi na sprečavanju nastanka malignih tumora u debelom crevu!
S druge strane su bolesnici koji imaju metastaze u vreme postavljanja dijagnoze. Do polovine operisanih od ovog tumora razviće u godinama posle hirurškog lečenja metastatsku bolest, najpre u jetri. I opet, što se ranije bolest otkrije, hirurško lečenje je manje opsežno i sa više izgleda za dugotrajno preživljavanje i izlečenje!
Danas nam molekularna biologija pomaže da odredimo ključne poznate parametre biologije tumora, odnosno da odredimo molekularne biomarkere koji imaju mogućnost predviđanja odgovora na hemioterapiju ili čak u pogledu prognoze bolesti. Ovim savremenim biomarkerima dopunjuje se slika bolesti i sagledavaju mogućnosti pacijenta da odgovori na lečenje.
Terapijsku strategiju određuje multidisciplinarni tim lekara, sastavljen najpre od onkološkog hirurga, internističkog i radijacionog onkologa, a tu su i patolog, radiolog i druge specijalnosti po potrebi. Već je rečeno da se radi o skoro 5.000 obolelih svake godine, ali veliki procenat ovih bolesnika se uspešno operiše i nastavlja da živi manje ili više uobičajeno. Veliki je, međutim, i broj onih koji se svake godine dijagnostikuju u metastatskom stadijumu bolesti, bilo da je to prva prezentacija bolesti, bilo da su prethodno bili operisani.
SAVREMENO LEČENJE
Savremeno lečenje metastatskog karcinoma debelog creva podrazumeva primenu citotoksične hemioterapije i bioloških agensa prema prethodno sprovedenim molekularnim testovima. Ovako koncipirano i primenjeno odmah, u prvoj liniji, ovo lečenje ima najviše uspeha. Savremeni hemioterapijski režimi su srednje preživljavanje produžili do 20 meseci, a sa uvođenjem biološke terapije ono je danas i preko 30 meseci.
Na svima nama je da učinimo dodatni napor, da poboljšamo ukupnu sliku karcinoma debelog creva u našoj zemlji: pacijenti da redovno prijavljuju lekaru svoje tegobe i učestvuju u skrining programima, lekari da na najbolji način leče svoje pacijente, prikazujući ih multidisciplinarnim konzilijumima, RFZO da nastavi sa uvođenjem inovativnih i svih drugih veoma vrednih lekova na listu lekova. Samo ovakvi sinhronizovani napori popraviće ukupne rezultate otkrivanja i lečenja karcinoma debelog creva u našoj zemlji.
ISHRANA: Šta podstiče nastanak tumora, a šta ga sprečava
Treba da izbegavate previše crvenog mesa i premalo namirnica koje su bogate vlaknima - voća, povrća, celovitih žitarica. Ove namirnice, sveže ili kuvane na nižim temperaturama, štite sluzokožu creva od upale i nastanka polipa iz kojih može da se razvije karcinom, a pečenje i prženje mesa pogoduju nastanku materija koje povećavaju rizik od raka. Razvoju kolorektalnog karcinoma pogoduju i mesne prerađevine i dimljena mesa.
Nastanak i razvoj tumora pospešuje i preterivanje u alkoholu i cigaretama - žene treba da se ograniče na jednu čašu dnevno, a muškarci na dve. Poželjno je i da pijete manje kafe, gazirane i industrijski prerađene sokove.
Treba da izbegavate zasićene masti, a birate nezasićene. Obroci bogati omega-3 masnim kiselinama, kojih najviše ima u ribi, umanjuju rizik od raka debelog creva za 12 odsto. Dobar izbor su i piletina i ćuretina bez kožice, kao i meso divljači. Zaštitni efekat imaju i namirnice bogate kalcijumom, selenom, vitaminima B, C i E. Pomažu i začini, imaju antinflamatorno dejstvo, crna čokolada, probiotici.
(Kurir.rs/Zdravlje)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
