Najnovije vesti

KAKO SE TREBA PRIPREMITI PRED OPERACIJU I ŠTA NIKAKO NE RADITI? Dr Radak odgovara na pitanja i savetuje šta raditi posle ZAHVATA
Foto: Shutterstock/Africa Studio, Privatna Arhiva

PITAJTE našeg LEKARA

KAKO SE TREBA PRIPREMITI PRED OPERACIJU I ŠTA NIKAKO NE RADITI? Dr Radak odgovara na pitanja i savetuje šta raditi posle ZAHVATA

Zdravlje

Pacijenti postavljaju pitanja i na jednostavan i lak način dolaze do relevantnih i personalizovanih informacija. To ne može da zameni klinički pregled, ali razgovor sa stručnjacima je uvek bolja opcija od guglanja na internetu.

Lekari su tu da preko anamneze pacijenta daju najbolje savete, a pitanja za naše lekare-saradnike možete da pošaljete na i-mejl zdravlje@kurir.rs.

bol u leđima, dr Đorđe Radak
foto: Privatna Arhiva

Na vaša pitanja o pripremama za operaciju i postoperativnom oporavku odgovarao je akademik prof. dr Đorđe Radak, specijalista opšte i vaskularne hirurgije, redovni profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pokretač je moderne vaskularne hirurgije, učestvovao je u prvim transplantacijama jetre i pankreasa.

1. Prilično sam uplašena, valjda kao i svaki pacijent pred operaciju. Zakazan mi je zahvat na karotidnoj arteriji, nabavila sam sve sitnice koje smeju da se ponesu, kakva pripreme još treba da obavim?

Preoperativna priprema za operaciju karotidne arterije podrazumevaju i kompletne laboratorijske i druge analize. Uključeni su glikemija, urea, kreatinin, bilirubin, ALT, AST, Na, K, Cl, holesterol, trigliceridi, HDL, LDL, fibrinogen, S-protein, S-albumini, S-Fe, PT, aPTT, vreme krvarenja, TT, KKS, krvna grupa, SE, ACT), pregled sedimenta urina. Potreban je i rendgen pluća, obavljen kardiološki pregled, EKG i ehokardiografija (test opterećenja po potrebi). Uoči operacije obaviće se neurološki, kardiološki i anesteziološki pregled. Na dan zahvata ne treba da unosite hranu i tečnosti.

Prethodnog dana možete normalno večerati, a do ulaska u salu hrana i tečnost se obustavljaju. Otvoriće vam na dan zahvata jednu vensku liniju i uključiti infuziju, ako je neophodno, možete da budete blago sedirani (pominjete da ste uplašeni, mada nema potrebe - ovo je rutinska operacija).

Na dan zahvata ne treba da unosite hranu i tečnosti
Na dan zahvata ne treba da unosite hranu i tečnostifoto: Shutterstock

Iste analize neophodne su i kod priprema za operaciju aneurizme i aortobifemoralni bajpas, a pacijent dan pre zahvata ne treba da ruča i večera. Obavezno će mu se uraditi klizma, ukloniti dlake na mestu zahvata. Biće pripremljen sistem za autotransfuziju i Cell Saver, trebovaće se jedna doza krvi/eritrocita za rezervu. Pre zahvata pacijent, uz anamnezu, treba da ima i odluku o operaciji. Ne brinite! Kaže se: ne postoji rana na vratu koja ne zaraste.

Termin skidanja konaca je sedmi postoperativni dan. Gazu kojom ste previjeni na dan otpusta možete skinuti sutradan. Izbegavajte kvašenje rane do skidanja konaca. Moguć je povremen osećaj trnjenja i nelagodnosti u predelu rane, što će vremenom samo od sebe prestati. Često je prisutno oticanje u predelu vrata, ali se ono povlači nakon 7-10 dana.

2. Zakazana mi je prva kontrola nakon skidanja konaca tri meseca nakon operacije karotidne arterije. Rečeno mi je da na kontrolni pregled ponesem otpusnu listu, snimke i drugu medicinsku dokumentaciju koju posedujem, ali mi niko nije objasnio šta do tada smem, a šta ne smem da radim. Nije mi rečeno ni kako da se hranim. Šta vi savetujete?

Najvažnija faza vašeg lečenja je završena operacijom, ali ono se nastavlja i zavisi od stila i načina života. Operacija sprečava moždani udar i vaskularnu demenciju, a kvalitet života se višestruko poboljšava. Treba da se potrudite da ovo stanje održite. Ako ste u radnom odnosu, najbolje bi bilo da se odmorite tri do četiri nedelje.

Terapija - Pridržavajte se propisane terapije iz otpusne liste. Redovno uzimajte prepisane doze kardiopirina, plaviksa i statina. Redovno ćete se kasnije kontrolisati kod interniste, prilagodiće dalju terapiju. Fizička aktivnost - Izbegavajte dve nedelje od operacije veći napor. Možete da radite lakše kućne poslove, ali u narednih šest nedelja izbegavajte velike vrućine i veća psihička uzbuđenja. Pušenje - Savetuje se apsolutni prekid pušenja. Ne boravite u zadimljenim prostorijama.

Operacija sprečava moždani udar i vaskularnu demenciju, a kvalitet života se višestruko poboljšava
Operacija sprečava moždani udar i vaskularnu demenciju, a kvalitet života se višestruko poboljšavafoto: Shutterstock

Alkohol - Ako bolujete i od šećerne bolesti ili hiperlipoproteinemije, vama je apsolutno zabranjena upotreba alkoholnih pića. Ukoliko nemate pomenute bolesti, dozvoljena je upotreba malih količina alkohola. Kafa - Preporučujem da smanjite količinu kafe, a naročito espreso. Najbolje da kafa bude bez šećera, ili s malom količinom šećera. Ishrana - Hranite se više biljnom, a manje hranom životinjskog porekla; hrana treba da bude pretežno kuvana i barena, manje pržena, pečena ili s roštilja.

Izbegavajte jela s dosta zaprške. Poželjno je da hrana bude raznovrsna, ali količinski ograničena. Treba da izbegavate velike količine hleba, testeninu, lisnata testa, testa s puterom, čips, smoki, sušeno voće, kolače, torte, sladoled, koncentrovane slatkiše (čokolade, kremove, marmelade, med). Unos soli treba znatno smanjiti, posebno ako imate povišen krvi pritisak - hranu ne treba soliti ili to činite u najmanjoj mogućoj meri. Ukoliko imate šećernu bolest ili hiperlipoproteinemiju morate se pridržavati i odgovarajućih dijeta za te bolesti.

3. Vaskularni hirurg mi je saopštio da ću morati na operaciju. Pomirio sam se sa saznanjem da idem na sto jer mi aortobifemoralna rekonstrukcija spasava život. Kako posle operacije treba da se ponašam?

Konci sa rane se skidaju 14 dana od operacije. Sama rana zarasta do dve nedelje od zahvata, a potkožno tkivo tokom nekoliko meseci. Nakon zahvata mogu biti prisutni bol i nelagodnost. Modrice po abdomenu su normalna pojava. Može se javiti oticanje donjih delova abdomena nakon nekoliko nedelja od operativnog zahvata. Otok oko rane moguć je u prvih četiri do šest nedelja, može se javiti i osećaj utrnulosti ili prevelike osetljivosti. Ako rana pocrveni, počne da boli i da curi - neophodno je javiti se svom lekaru! Ranu je potrebno da održavate čistom i suvom, bez primene losiona, bebi pudera ili krema u blizini rane.

Fizička aktivnost nakon zahvata treba da bude umerena (postepeno se povećava) - omogućava brži oporavak i prevenciju komplikacija. U prvim nedeljama nakon zahvata treba da sprovodite vežbe kojima vas je podučio fizioterapeut u vreme hospitalizacije. Zapamtite, u prva dva meseca ne podižete ništa teško (teže od 4,5 kg)! Preporučuju se šetnje, u domaćinstvu možete da obavljate lagane poslove.

Operacija
foto: Profimedia

Odmarajte se kad god osetite potrebu za tim: prvih šest nedelja od zahvata normalno je prisustvo osećaja umora, poželjna je popodnevna dremka. Možete da vozite četiri nedelje od operacije, možete početi i sa seksualnim odnosima. Muškarci ne treba da brinu, impotencija može da se javi, ali nestaje s popravkom opšteg stanja. U ovom periodu je moguć i povratak na posao ako on ne zahteva veće fizičko angažovanje. Prestanite da pušite, to usporava oporavak.

Treba da praktikujete i zdravu ishranu, s niskim sadržajem zasićenih masti, soli i holesterola, bogatu žitaricama od celog zrna, voćem i povrćem. Smatra se da upotreba soje, omega 3 masnih kiselina i vitaminskih preparata dovodi do smanjenja ateroskleroze. Unosite veće količine tečnosti tokom dana. Ako ste gojazni, neophodno je da korigujete svoju telesnu težinu. Pridržavajte se terapije i redovno idite na kontrole.

4. Još ne osećam nikakve tegobe, laboratorijski nalazi krvi su prilično dobri, ali opominje me krštenica. U bližoj i daljoj familiji, uz oca i brata, nekoliko rođaka je baš u godinama kojima se bližim bilo kod kardiologa i vaskularnog hirurga, koji su im prepisali terapiju za srčana oboljenja i aterosklerozu. Čeka li to i mene, ali i kako mogu da sprečim pojavu ateroskleroze?

Svaka osoba ima specifičnu gensku predispoziciju koja određuje brzinu progresije ateroskleroze, koja se uvek može modifikovati prevencijom. Bolest može da se uspori i leči. Ateroskleroza je spora, progresivna bolest koja se ubrzava starenjem, dovodeći do zadebljanja, sužavanja i na kraju potpune blokade arterija koje hrane sva tkiva. Počinje nagomilavanjem lipida, holesterola, kasnije sužavanjem arterije s nagomilavanjem kalcijuma, a na kraju dolazi do potpunog zatvaranja trombom, što dovodi do neishranjenosti tkiva.

Početna ateroskleroza dugo ne izaziva tegobe, zato treba raditi preventivne preglede posle 50. godine. Komplikacije zavise od toga koje arterije su zahvaćene. Koronarna bolest dovodi do angine pektoris, infarkta miokarda i srčane slabosti. Karotidna bolest izaziva nesvesticu, vrtoglavicu, transient ischemic attack (TIA), ishemijski moždani udar i vaskularnu demenciju, a periferna arterijska bolest dovodi do nedovoljne ishranjenosti nogu, s bolovima u vidu grča u mišićima pri hodanju, a kasnije do ishemičkog bola u miru i na kraju do izumiranja tkiva stopala i potkolenice (gangrena).

 Promene životnog stila treba uvoditi strpljivo, korak po korak, ali tako da traju doživotno
Promene životnog stila treba uvoditi strpljivo, korak po korak, ali tako da traju doživotnofoto: Shutterstock

Klaudikacioni bolovi su često prvi simptom koji ukazuje na aterosklerozu. Aneurizma aorte dugo može da raste bez bola, ali na kraju dramatično ugrožava život svojim pucanjem. Javljaju se i hronična ishemija bubrega i organa za varenje. Faktori rizika su, uz naslednu sklonost, i godine starosti: povišen krvni pritisak, povišen holesterol LDL, lipoprotein i trigliceridi, snižen HDL holesterol, insulinska rezistencija, gojaznost i dijabetes. Pod rizikom su i svi koji puše, pod hroničnim su stresom i zanemaruju fizičku aktivnost, ali i oni koji imaju artritis, lupus.

Izbegavajte ishranu bogatu šećerom, zasićenim mastima i transmasnim kiselinama, ako pušite - prekinite, promenite odnos prema stresu. Važno je da unosite više od 1,5 l vode dnevno, ishranu obogatite povrćem i nezasićenim mastima (riba, morski plodovi, orašasto voće), odbacite brzu i prženu hranu, veštačke sokove, gazirana pića. Vežbajte i hodajte najmanje 30 minuta dnevno. Treba redovno da lečite i druge bolesti.

zdravlje, važno je znati, operacija, lekar
foto: Canva/A.M.

U četvrtak na vaša pitanja odgovara prof. dr Goran Bjelaković, specijalista interne medicine - gastroenterolog, UKC Niš, Klinika za gastroenterologiju, profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu.

PIŠITE NAM:

Pitanje za lekare možete poslati na i-mejl: zdravlje@kurir.rs

prof. dr Goran Bjelaković
foto: Printscreen/Facebook

(Kurir.rs/Zdravlje)

Bonus video:

PSIHOLOG DRAGICA DANILOVIĆ O UTICAJU KORONE NA MENTALNO ZDRAVLJE: Psihičke posledice ćemo osećati narednih 20 GODINA!
05:02

PSIHOLOG DRAGICA DANILOVIĆ O UTICAJU KORONE NA MENTALNO ZDRAVLJE: Psihičke posledice ćemo osećati narednih 20 GODINA!

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja