Stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" su sproveli istraživanje koje je pokazalo da građani Srbije ne konzumiraju voće svaki dan, da vole hleb i masnu hranu.
Korišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka povećano je u 2019. godini (39,2%) u odnosu na 2013. i 2006. godinu (25,9%, odnosno 33,6%). Prema rezultatima Istraživanja, životinjske masti za pripremu hrane najviše su korišćene u Vojvodini (51,3%), a najmanje u Beogradu (26,4%) i značajno češće u vangradskim (53,9%) u odnosu na gradska naselja (29,7%). Zastupljenost ove navike je opadala sa porastom stepena obrazovanja i prihoda domaćinstva, tako da je bila najprisutnija kod niže obrazovanog (46,2%) i siromašnog stanovništva (43,7%).
Pitanje koje se nameće je da li je mast zdrava ili nije, a na to je u emisiji "150 minuta" na TV Prva odgovorila nutricionistkinja Milka Raičević.
"Mi zaboravljamo da je vekovima Srbija imala svinje koje su pasle i jele žir. To je sada nažalost postalo samo trend kada je u pitanju organsko gajenje svinja i to je ta mast od mangulice koja je i te kako prisutna, ali većina ljudi sebi to ne može da priušti.
Ali, moramo naučiti jednu stvar, mast ima u sebi zaista zdrave masnoće i ono što je najbitnije, mi smo ti koji pravimo greške. Ako termički pripremate hranu i uzmete u rerni da ispečete neko parče mesa, onda bi trebalo da to masnoća bude i meso natrljano mašću i stavljeno u hladno, a ne da dođe do hemijske reakcije zagrevanja masti ili ne daj bože kada se mast puši, pa stavite jedno parče mesa i stvori se ona divna pokorica. Međutim, tu nemamo ništa zdravo, tu su svi oni toksini koje je mast proizvela i koji su i te kako štetni. Još je pogubnije ako odete i kupite neki roštilj, pa onda imate ono zagorelo, što mi volimo. To je problem jer je to ništa drugo nego kancer na tanjiru. Ako to svaki dan jedete onda u svakom slučaju dolazi do velikih problema. Međutim, ako vi termički pripremite hranu, pa dodate na kraju pripreme kašiku masti, onda je to i te kako zdravo, ali ako zamenite mast maslinovim uljem, vi ćete istopiti holesterol ili smanjiti barem za neke tri-četiri jedinice".
Nutricionistkinja Raičević ističe da meso ne treba jedemo svakodnevno, a otkriva i čime možemo da ga zamenimo.
"Meso treba da jedemo jednom eventualno dvaput sedmično. Ako dodamo tome da umesto mesa možete da pojedete pasulj, pečurke, grašak, sojine pljeskavice i ostalo, zaista nam meso ne treba".
Istraživanje "Batuta" je pokazalo i da stanovnici Srbije u proseku sede 4,7 sati dnevno, a savet nutricionistkinje je da svakodnevno šetate barem sat vremena.
"Svakodnevno sat vremena šetanja će dovesti do toga da ćete se osećati zdravije, potrošićete kalorije. Vi ste rekli, 4-5 sati sedenja dnevno, zamislite koji je procenat gojaznosti? Sad su i deca gojazna, trudnice, pomerila se navika da se vežba, ali ne zaboravite, gojaznost je uzrok za sve bolesti".
Ona je uputila i savet za zdrav život:
"Čim se probudite treba da otvorite prozor, zatim da se istegnete, da tonizirate organizam čašom vode i tri obroka u toku dana, dve užine, ne zaboravite na san, smeh, fizičku aktivnost, sirovu hranu - voće i povrće".
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
