Zimu volimo, ali je se pomalo i plašimo, s obzirom na to da hladnoća donosi veći broj prehlada i infekcija. Zna se da najhladnije godišnje doba obožavaju mališani zbog igara na snegu, dok odrasli i stariji strepe od bolesti koje donose niske temperature.
Ipak, ovo godišnje doba ima velike dobrobiti za zdravlje kod većine populacije, mada postoje rizične grupe koje bi veoma morale da povedu računa kako se ponašaju tokom najhladnijih meseci.
Poznato je da šetnja utiče na bolji rad moždanih ćelija, a hodanje na hladnom vazduhu to čini još i više. Mozak jasnije razmišlja, a radni zadaci se lakše i bolje obavljaju ako pročistimo glavu šetanjem po mrazu ili snegu. Osim toga, više slojeva odeće i klizavo tlo utiču na to da se drugačije, temeljnije krećemo i time trošimo više energije, što sve doprinosi većem trošenju kalorija kako bismo sačuvali telesnu toplotu.
ZIMA I VITAMIN D Sunce je leti veliki rezervoar vitamina D, koji je prijatelj našeg imuniteta. Tokom zime sunca je manje, ne provodimo toliko vremena na svežem vazduhu, pa je i sinteza ovog važnog vitamina smanjena. To se odražava na povećani broj infekcija i imunitet u celini. Da bismo to sprečili koliko možemo, treba koristiti svaki sunčani dan za boravak napolju, ali i pripaziti šta jedemo. Vitamina D najviše ima u masnim ribama: tuni, lososu, u pečurkama i mlečnim proizvodima. Manjak vitamina D utiče na kvalitet kostiju i saniranje upala, pokazuje se kod dece u obliku rahitisa, a kod odraslih pogoduje nastanku osteoporoze, visokog krvnog pritiska, hroničnog umora, anksioznosti i depresije. Najbolje je laboratorijski utvrditi status ovog vitamina u organizmu, a postoji dovoljno odličnih suplemenata. Vitamin D je danas nezaobilazan u lečenju korone, jer jača imunitet. Ipak, treba ga uzimati kontrolisano, u količinama koje preporuči lekar, da ne bi došlo do predoziranja, koje je opasno po zdravlje.
Zimi nema polena i to je odlična vest za one koji boluju od alergija. Nema ni komaraca koji prenose razne infekcije, tako da ste i tu mirni. Hladnoće su prirodni hladni oblog za zglobove sklone oticanju, kako zbog povreda tako i zbog drugih hroničnih bolesti. Kako se imunitet aktivira sa hladnim vremenom, organizam se lakše bori sa upalama.
Tokom zime bolje se spava, pa često kažemo da padamo u zimski san. To se dešava zbog toga što nam se snižava telesna temperatura i brže zaspimo, za razliku od leta, kada je potrebno više vremena da se ohladimo pred počinak. Korisno je po zdravlje da spavamo u hladnijoj prostoriji jer telo i u snu sagoreva kalorije. Više sna donosi i manje napetosti i tenzija, pogotovo ženama, koje zimi luče manje hormona stresa kortizola. Njegov visok nivo utiče na poremećaj sna, dovodi do nesanice i drugih smetnji u spavanju. Zima je prijatelj sna, tako da novi dan dolazi s manje anksioznosti jer smo odmorniji.
Zima nije godišnje doba u kom se treba junačiti i dokazivati koliko ste fizički aktivni, a to posebno važi za ljude koji su se usedeli tokom godine. Natprosečni napori mogu da dovedu do neželjenog ishoda. Čitava je skala onih koji boluju od hroničnih bolesti i moraju da budu oprezni. To su rizične grupe bolesnih od povišenog krvnog pritiska, holesterola, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. U ovu grupu spadaju i pušači. Naime, organizam želi da zadrži toplotu i steže arterije. Tako dolazi do grča ili spazma, što vodi ka srčanom udaru.
DOBRA BRAON MAST Jeste li znali da u svakom organizmu postoji mala količina braon masti? Za razliku od bele, koja skladišti kalorije i stvara holesterol, braon masti sagorevaju energiju i stvaraju toplotu. Nekada se mislilo da je imaju samo bebe, ali imaju ih i odrasli ljudi, najviše oni mršaviji. Hladno vreme je aktivira i uvećava njene ćelije. To pomaže da čuvamo telesnu temperaturu i služi kao "unutrašnja jakna" koja greje krv koja protiče od srca ka hladnim rukama i nogama. Braon masti u našem telu ima veoma malo, jedva za jednu kafenu kašičicu. Često je pomešana s belom, a na skeneru može da se vidi u tragovima. Nalazi se na nepredvidivim mestima ili zonama, a tipične regije su vrat, ramena, grudi i deo niz kičmu. Njene ćelije su metabolički najaktivnije, one najbolje sagorevaju mast i stručnjaci se trenutno bore da pronađu lekove koji će stimulisati njenu proizvodnju u našem organizmu.
Srčani bolesnici apsolutno treba da izbegavaju čišćenje snega jer je to preveliki napor. Mnogo je slučajeva naglog smrtnog ishoda baš tokom ove aktivnosti. Čim se jako zadišete tokom čišćenja snega, odmah prestanite to da radite. Ukoliko na hladnoći osetite bol u grudima, momentalno treba ući u kuću i zagrejati se. Ako se bolovi ne smire ni u mirovanju, odmah treba pozvati hitnu pomoć.
Tmurno zimsko vreme nije najbolje ni za one koji pate od sezonskih depresija. I medicina prepoznaje zimu kao loše godišnje doba za poremećaje ponašanja. Ženama je teže nego muškarcima, što je i poznato kada je depresija u pitanju. Manjak sunčeve svetlosti otežava lučenje serotonina, hormona sreće, kako ga zovu, tako da raspoloženje pada, a raste osećaj straha, tuge i teskobe. Više vremena provodimo kod kuće ili u zatvorenim prostorima, ne izlazimo u društvo i sve više se osamljujemo. Ovakav način života plaća se nedostatkom volje, apatijom, nesanicom ili prekomernim spavanjem, a prati ga osećaj napuštenosti. Lekari preporučuju svakodnevnu kratku šetnju po danu, bilo kakav oblik fizičke aktivnosti, a pogotovo druženje s prijateljima - makar i česte razgovore telefonom. Ako koristite terapiju, lekovi se moraju uzimati redovno, a poseta psihijatru se podrazumeva. Zimi treba izbegavati da budete sami. I telu i emocijama potrebna je toplina.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
