Sluzokoža koja u normalnim uslovima oblaže unutrašnjost materice može da se pojavi i izvan nje, na jajnicima, jajovodu, grliću...
Ovo oboljenje, koje se stručno naziva endometrioza, zakači pet do 10 odsto celokupne ženske populacije u reproduktivnom periodu, a u do 50 odsto slučajeva je uzročnik neplodnosti.
Ass dr sc. med. dr Lazar Nejković, specijalista ginekologije i akušerstva u GAK "Narodni front", ekspert za ginekološku onkologiju, ginekološku urologiju, dijagnostičku i terapijsku endoskopiju
Koji su najčešći simptomi endometrioze, da li je ovo stanje opasno i šta žene treba da rade kako bi posledice bile što manje, za Lenu govori jedan od naših najvećih stručnjaka Ass dr sc. med. dr Lazar Nejković, specijalista ginekologije i akušerstva u GAK "Narodni front".
ŽARIŠTA I VAN KARLICE
- Endometrioza predstavlja prisustvo površnog sloja - epitela materične sluzokože van uobičajenog mesta, odnosno van materice. Bolest u svojoj prezentaciji varira od minimalnih lokalnih promena do masivnih endometriotičnih cista jajnika koje narušavaju anatomiju jajnika i jajovoda i izrazitih prirsalica kao posledica lokalnih zapaljenskih reakcija, koja često zahvataju creva, bešiku i ureter.
Kada se razvija i šta karakteriše ovo oboljenje?
- Benigno hormonski zavisno oboljenje se razvija tokom reproduktivnog perioda, a najčešće se otkriva kod žena između 25 i 29 godina. Može se razviti na bilo kom mestu u maloj karlici (jajnici, jajovodi, grlić materice, Daglasov špag - najniži deo abdomena, ligamenti, bešika, creva, ožiljak od prethodnih operacija na prednjem zidu trbuha i ureteru).
Žarišta endometrioze se mogu naći i na mnogim mestima van male karlice, u prvom redu se odnosi na pluća, mozak i kožu. Može se klasifikovati u četiri stadijuma prema opsežnosti promena.
Koji su najčešći simptomi?
- Najčešći simptomi koji prate endometriozu su bolne menstruacije, bol u maloj karlici, bolni odnosi, poremećaj menstrualnog ciklusa i infertilitet, odnosno sterilitet. Pelvični bol, odnosno bol u maloj karlici, cikličan je i vezan za menstrualni ciklus i najjači je predmenstrualno, s tendencijom ka smanjenju nakon ciklusa. Infertilitet (neplodnost) može biti jedan od prvih simptoma endometrioze.
Inače, simptomi nisu strogo specifični jer mogu pratiti i niz drugih oboljenja, pa je potreban multidisiplinarni pristup pacijentkinjama u njenom otkrivanju.
Kakve posledice može da ostavi?
- Ima značajan uticaj na različite aspekte života žene: porodične, socijalne, poslovne i reproduktivne. Rečju, narušava im svakodnevni kvalitet života.
POVIŠEN RIZIK ZA RAZVOJ KANCERA
Da li može da se izrodi neko veće zlo iz ovog stanja?
- Postoji verovatnoća za razvoj maligniteta. Iako je endometrioza poznata kao benigno oboljenje, postoje podaci o njenoj povezanosti s karcinomom jajnika. Tačnije, postoji povišen rizik za pojavu endometrioidnog i clear cell karcinoma jajnika kod žena sa endometriozom. Smatra se da se u osnovi ovih tumora nalaze genetske mutacije koje vode poreklo iz endometrioze.
Kako se obavlja dijagnostika?
- Dijagnoza podrazumeva detaljnu anamnezu, klinički pregled, biomarkere, ultrazvučni pregled i dijagnostičku laparoskopiju. Bimanuelnim pregledom ginekolog se orijentiše, utvrđuje postojanje nejasnih uvećanja (tumefakta) u vagini, predelu jajnika i jajovoda, u Daglasovom špagu, kao i fiksiranost, osetljivost.
Od biomarkera najznačajniji je tumor marker koji nije strogo specifičan CA-125, koji ima ograničeni potencijal u dijagnostici endometrioze, s tim što ima veći značaj u uznapredovalim stadijumima (gradus III i IV).
Od vizuelizacionih tehnika transvaginalni ultrazvuk ima značajno mesto u otkrivanju endometrioze jajnika, kao i rektalne endometrioze. Ukoliko postoji sumnja na infiltrišuću endometriozu koja zahvata mokraćnu bešiku, ureter i creva, savetuje se ispitivanje i magnetnom rezonancom.
Da li je potrebna laparoskopija?
- Laparoskopija predstavlja zlatni standard u postavljanju dijagnoze endometrioze. Vizuelna dijagnoza tokom laparoskopije zahteva iskustvo hirurga. Pozitivan histološki nalaz potvrđuje endometriozu, ali negativan nalaz je ne isključuje.
GINEKOLOG ĆE VAM ODMAH POMOĆI
A kako se leči? Pomaže li hormonska terapija?
- Terapija endometrioze može biti medikamentozna, hirurška i kombinovana (najčešća). Odluka o tretmanu lečenja umnogome zavisi od specifičnih simptoma koje pacijentkinja ima, od lokalizacije endometrioze i želje za očuvanjem fertiliteta. U smanjenju bola kod endometrioze važnu ulogu imaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, s tim što ih treba primenjivati obazrivo, u što manjim dozama i u što kraćem periodu.
Primena hormonskih perparata ima opravdanje sa saznanjem da se endometrioza javlja u reproduktivnom periodu i da je ektopično endometrijalno tkivo - tkivo koje se razvija na nenormalnom mestu - hormonski zavisno. Primenjuju se oralni kontraceptivi, GnRH analozi koji izazivaju prolaznu menopauzu jer sprečavaju produkciju estrogena, progesteron, koji sprečava rast endometrijuma i endometrijumskog tkiva.
Šta podrazumeva hirurška terapija?
- Hirurška terapija podrazumeva isecanje, uklanjanje ognjišta endometrioze, kao i uklanjanje priraslica, jer na taj način se povećava stopa trudnoća u reproduktivnom dobu. U toku hirurškog zahvata vodi se računa o zdravom jajničkom tkivu i ovarijalnoj rezervi.
U kojim slučajevima je neophodna radikalna operacija?
- Radikalni pristup u rešavanju endometrioze podrazumeva hirurško otklanjanje reproduktivnih organa - materice i jajnika sa jajovodima, čemu se pribegava kod pacijentkinja starije životne dobi.
TRUDNOĆA DELUJE BLAGOTVORNO
Na šta žene treba da obrate pažnju, koji su faktori rizika i da li mogu da ih izbegnu?
- Endometrioza je multifaktorska bolest nastala interreakcijom multiplih gena i okoline. U njih spadaju genetski faktori, imunološki faktori, hormonski faktori, anatomski faktori, faktori sredine. Način života igra manju ulogu u nastanku endometrioze, ali postoji nekoliko promenljivih faktora na koje se može uticati.
Šta još naše čitateljke treba da znaju?
- Endometrioza je bolest koja stvara recidive, stoga je neophodno da pacijentkinje koje žele da ostvare fertilnost (zatrudne) što pre uđu u postupak za vantelesnu oplodnju, ukoliko je to neophodno. Trudnoća deluje blagotvorno na endometriozu i usporava njen rast.
Ne savetuje se veliki broj operacija jer sa svakom operacijom se smanjuje rezerva zdravog jajničkog tkiva.
NE DOZVOLITE DA SE PROBLEM RAZVIJE
Na šta žene mogu da utiču?
- Neophodno je da redovno odlaze na ginekološke i sistematske preglede, ukoliko postoje neke anomalije koje dovode do opstrukcije izlaznog puta mestrualne krvi i do retrogradnog menstruiranja - kad se menstrualna krv vraća kroz jajovode u karličnu šupljinu. Rešavanjem ovih anomalija smanjuje se rizik od nastanka endometrioze.
Redovna fizička aktivnost, smanjen unos alkohola, kofeina, upotreba kontraceptiva, samo su od nekih koraka koji mogu uticati na smanjenje ove pojave.
Svaka promena u menstrualnom ciklusu, ili ako se jave neki neuobičajeni simptomi, zahteva pregled
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
