"Endoskopske operacije, kojima se može rešiti 80 odsto problema sa kičmom, danas više nisu ni luksuz ni alternativa. Minimalno su invazivne, najefikasnije i najpreciznije, najmanje oštećuju okolna tkiva i rešavaju problem. Ovakvi zahvati su najbezbolniji i pacijenti ne osećaju težinu operacije - već sutradan mogu da izađu iz bolnice i idu kući. Aparatura kojom se izvodi zahvat je veličine sedam-osam milimetara, a na koži ostaje svega jedan končić. Rana u klasičnom smislu reči praktično ne postoji, a efekat je maksimalan", u intervjuu za Kurir otkriva dr sci med. Marko Marković, neurohirurg i nosilac Centra izvrsnosti minimalno invazivne spinalne hirurgije u MediGroup Opštoj bolnici.
Kada je vreme da pacijent potraži Vašu pomoć? Koji su to simptomi koji upućuju na pregled kod neurohirurga?
Glavni simptomi koji upućuju na pregled kod neurohirurga su jaki i neizdrživi bolovi koji ne prolaze konzervativnim lečenjem, upotrebom lekova, analgetskim i fizikalnim terapijama. Najčešće su to bolovi u predelu vrata pored lopatica, koji se pružaju niz ruke, kao i bolovi u kičmenom stubu, koji dalje idu niz noge. Često se javljaju i strujanje, trnjenje i slabosti ekstremiteta, prilikom čega može doći do oduzetosti noge, ruke, šake ili stopala. To urgentnije upućuje na pregled neurohirurga. U najdrastičnijim slučajevima javlja se kao simptom i nemogućnost mokrenja, što predstavlja hitno stanje koje zahteva intervenciju u roku od 24 sata. Svakako, intenzivni bolovi su jasan znak za pacijenta da je vreme da se javi neurohirurgu i kada se ustanovi šta je problem, da se pronađe najadekvatniji metod lečenja.
Kako izgleda pregled kod neurohirurga, koje sve analize obavljate pre donošenja odluke o daljem lečenju?
Pionir minimalno invazivne hirurgije kičme u regionu, dr sci med. Marko Marković, sebe opisuje kao čoveka kome je namenjeno da pomaže ljudima i da im olakšava život. Iza njega su godine rada, svakodnevnog posla koji je specifičan i delikatan i u kome nema prostora za improvizacije i greške. Prema njegovim rečima, svaki pacijent zahteva veliku posvećenost i personalizovan pristup kako bi rezultati bili maksimalni.
Individualni pristup, koji podrazumeva pažljivo ispitivanje pacijenta i detaljan opis tegoba, je najvažniji. Kada pacijent dođe na pregled i ima problem sa kičmom, osnovni element odlučivanja o daljem lečenju su njegovi simptomi, odnosno klinička slika. Nakon uzimanja konkretne anamneze o tegobama pacijenta, dalja dijagnostika pre svega podrazumeva magnetnu rezonancu, a u ređim slučajevima skener. Nakon toga se donosi odluka o najboljem metodu lečenja i operacije.
Koja je to bolest kičme koja je najviše zastupljena u Srbiji? Kako do nje dolazi, da li je presudan nasledni faktor ili određeni način života?
Najčešće degenerativno oboljenje kičme jeste diskus hernija. Procenjuje se da je oko 75 odsto populacije starije od 25 godina makar jednom u životu imalo jake bolove zbog diskus hernije. Ona uzima sve više maha zbog savremenog načina života i manjka fizičke aktivnosti. Diskus hernije najčešće spontano nastaju, a mnogo ređe traumatski, usled nekog pada ili saobraćajne nesreće - čovek koji redovno vežba, pogotovo ujutru, i koji ima pravilno držanje, može sprečiti nastanak diskus hernije ili većih problema sa kičmom, uprkos genetskoj predispoziciji. Spontano se javljaju kada sam diskus izgubi određenu količinu tečnosti i elastičnosti, što dovodi do povećanja pritiska unutar te hrskavice, koja gubi svoja svojstva. Povećanjem pritiska se nadjačava otpor ligamenta koji drži diskus i dolazi do izletanja diskusa. To rezultuje bolom niz nogu ili ruku, u zavisnosti od toga da li je diskus hernija u lumbalnom ili vratnom delu kičme.
Kada preporučujete pacijentima konzervativno, a kada operativno lečenje?
Istakao bih da je najsavršeniji mehanizam ozdravljenja ljudi, kada je reč o problemima na kičmi, onaj prirodni. Dakle, fizikalna terapija i slične procedure veoma su korisne. Ako ovo ne pomogne, sledi hirurško lečenje, a hirurška delatnost najpribližnija prirodnom lečenju jeste upravo minimalno invazivna endoskopska hirurgija. Sa druge strane, tu su i mikrohirurške operacije duž čitavog kičmenog stuba koje se rade na minimalno invazivan način. One ne zahtevaju veliko rastezanje tkiva, podrazumevaju lečenje diskus hernije, stenoze i drugih ređih oboljenja kao što su ciste, manji spinalni tumori dobroćudnog karaktera. Konvencionalne otvorene operacije čine 20 odsto zahvata na kičmi, rade se kada je neophodno operisati neki deformitet kičme udružen sa suženjem kičmenog kanala, što zahteva stabilizaciju kičme, operacije većih tumora i sličnih patoloških procesa.
Šta podrazumeva endoskopska minimalno invazivna hirurgija?
Kada je reč o operacijama kičme, minimalno invazivna hirurgija je svakako moja preporuka kada god može da se izvede. Ove intervencije su najefikasnije i najpreciznije, najmanje oštećuju okolna tkiva i rešavaju čak 80 odsto problema u kičmi. Endoskopske operacije danas više nisu luksuz, ni alternativa. Pacijenti ne osećaju težinu operacije, već sutradan mogu da izađu iz bolnice i idu kući. Ponekad, pacijenti osećaju bol nakon zahvata, ali su manjeg intenziteta nego pre operacije. Minimalno invazivne operacije mogu da budu i intradiskalne, kao što su laserske intervencije i aplikacije pojedinih supstanca poput matičnih ćelija u kombinaciji sa plazmom i aplikacija posebno pripremljenog seruma koji deluje protivupalno.
Sve prethodno navedene metode specijalnost su MediGroup sistema, a naša Opšta bolnica je postala jedan od 20 Centara izvrsnosti u svetu za kompletno-endoskopsku minimalno invazivnu hirurgiju kičme. Ova vrsta operacija zahteva nešto duži period učenja zbog drugačije operativne tehnike i zbog toga se obavljaju u svega 20 centara u svetu.
Promo tekst
