U Srbiji oko 900 ljudi ima hemofiliju, a među njima je oko 170-oro dece. Svake godine je u proseku dobije osam novih pacijenata.
Profesor dr Predrag Miljić sa Klinike za hematologiju, UKCS istakao je da je kovid pandemija pogodila sve sfere zdravstvenog sistema i osobe sa hemofilijom koje su u većem riziku, jer njihova bolest zahteva česte kontrole.
„Kovid ne dovodi do težih kliničkih slika kod pacijenata koji boluju od hemofilije.Kada ovi pacijenti dobiju kovid, lečenje je teže zbog prirode bolesti i posebnih lekova, kojih je na sreću bilo i očuvan je lanac snabdevanja", istakao je prof. dr Predrag Miljić, Klinika za hematologiju, UKCS, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
„Aktivnost Udruženja hemofiličara Srbije je u počeku pandemije imala komunikaciju sa lekarima, i sa RFZO. Kada su vakcine u Srbiji bile registrovane, mi smo sa Republičkom komisijom za hemofiliju preveli vodič za hemofiliju Svetske federacije i objavili na sajtu Udruženja, sa preporukama za lečenje i smanjivanja mogućih posledica koje izaziva kovid", istakao je Dejan Petrović, Udruženje hemofiličara Srbije.
„Kod hemofilije je najvažnija konstantna terapija, koja se ne sme prekidati. Mi smo kao Udruženje olakšavali snabdevanje. Nadamo se da će se u skorijoj budućnosti ortopedska hirurgija vratiti u normalne tokove za sve pacijente", istakao je Dejan Petrović, Udruženje hemofiličara Srbije.
„Hemofilija je bolest koja dovodi do ponavljanih krvarenja zglobova i mnogi ljudi već u doba puberteta postaju tečki invalidi, naročito kolena. Jedini način da im pomognemo je ortopedska intervencija, koja je zbog uslova pandemije poremećena. Trudimo se u dogovoru sa kolegama da taj terapijski pristup ponovo pokrenemo ", istakao je
Šta je hemofilija, zašto nastaje, da li je urođena?
„Hemofilija je najvećem broju slučajeva urođena bolest. Beba je najčešće nasledi od majke. U normalnim okolnostima kada se povredimo u životu dolazi do zgrušavanja krvi. Kod hemofilije postoji nasledni poremećaj u zgrušavanju krvi, krv ne može da se zaustavi i osoba moće da iskrvari. Najčešće se hemofilija ispolji kada beba počne da hoda i na telu se javljaju modrice, to je klinička slika. Postoje blaže i teže forme bolesti. Hemofilija se može otkriti i u kasnijoj životnoj dobi.Prava stečena hemofilija je jako retka, na godišnjem nivou četiri do šest slučajeva. Ona se manifestuje ekstremnim krvarenjem i može diti smrtonosna"istakao je prof. dr Prof. dr Predrag Miljić, Klinika za hematologiju, UKCS.
„Hemofilija utiče na naš život, ali mi upravljamo hemofilijom da ne bi ona upravljala nama. Moj život je tokom adekvatnih terapija prolazio kroz prilagođavanje tom stanju. Danas je cilj da deca odrastaju bez ikakvih oštećenja zglobova kao zdrave individue", napomenuo je Dejan Petrović.
„Zlatno pravilo hemofilije je da se terapija počne što ranije, već u prvoj godini života, redovnom primenom lekova koji se aplikuju u kućnim uslovima. Takva deca mogu da odrastu u potpuno zdrave osobe koje će imati potpuno normalan život", zaključio je prof. dr Predrag Miljić, klinika za hematologiju UKCS.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
