Poznate ličnosti su "pokrenule" trend, pa malo-malo pročitamo kako je neka od njih u životnoj opasnosti zbog neke zdravstveno-estetske procedure, a u poslednje vreme je najčešće u pitanju operacija smanjenja želuca.
Među poslednjim izveštajima je slučaj Miljane Kulić, rijaliti učesnice koja je uradila operaciju želuca u Turskoj, a zatim završila u Urgentnom centru. Usled komplikacija, izvađena joj je slezina. Majka Miljane Kulić otkrila je da je stanje zadrugarke kritično.
Lekari u Srbiji šokirani su činjenicom da je Miljana samo nekoliko dana posle operacije putovala avionom, a stručnjaci upozoravaju koliko je ova intervencija opasna. Ono na šta posebno treba obratiti pažnju, jeste da se u svetu, ali i kod nas, povećava broj zainteresovanih za ovu proceduru.
Ko može da radi operaciju želuca i kome? Da li je operacija želuca u službi estetike ili zdravlja?
Prof dr Miloš Bjelović, hirurg, kaže da je to zahtevna hirurška intervencija a da su komplikacije brojne u gostovanju na TV Prva, u emisiji 150 minuta.
"Operacija želuca u cilju smanjenja telesne mase je kompleksna procedura, velika i zahtevna hirurška intervencija. Komplikacije koje mogu da se dese su brojne. One se dele na specifično hirurške komplikacije i nespecifične, kao što su infektivne, upala pluća, tromboembolijske i mnoge druge. Međutim, statistika nekoliko decenija unazad kaže da je broj operacija u svetu povećan 1.000 puta, a da je procenat smrtnosti i komplikacija posle operacija smanjen 100 puta", kaže dr Bjelović i napominje:
"Ipak, statistika se odnosi samo na centre i hriruge koji se ozbiljno bave time. Mnogo je onih koji su ušli u sistem lečenja gojaznih pacijenata, koji se ne bave time ozbiljno i kod takvih hirurga su komplikacije 20 puta češće. Prema tome, dobro se raspitajte kod koga idete na operaciju, jer operaciju ne radi ni zemlja, ni bolnica, nego isključivo hirurg", upozorava doktor.
Ko su kandidati za ovu operaciju?
"Gojaznost je ogroman zdravstveni problem. Mi u Srbiji imamo 54 odsto pregojaznih i gojaznih osoba. Od toga je 20 odsto ekstremno gojaznih osoba, a to je ogroman broj. Dakle, oko milion i po ljudi ima problem sa gojaznošću. Svega 5 odsto pacijenata se upućuje na hirurško lečenje", kaže dr Polovina i dodaje:
"Svaka gojazna osoba se zapravo leči po utvrđenom protokolu koji podrazumeva promenu životnog stila. Kada endokrinolog obradi pacijenta i ustanovi da ne postoji nijedna druga bolest, onda se opredeljuje za uvođenje nekih lekova ili se ide na hirurško lečenje. Da bismo došli do procene ko može da bude operisan, potrebno je vreme. Pacijent mora da bude na režimu ishrane, da postepeno uvodi fizičke aktivnosti, pa medikamente", objašnjava doktorka i napominje:
"Kada posle 3 do 6 meseci vidimo da je pacijent ipak kandidat za hirurško lečenje, onda ga upućujemo na konzilijum. Da bi dospeo tamo, mora da prođe različite specijalističke preglede, da ustanovimo u kakvom stanju je njegov organizam pre operacije, jer tada mora da bude u najboljem izdanju. Ako pacijent sam insistira na operaciji bez priprema, on ne može da bude kandidat za operaciju", kaže doktorka.
Što se tiče operacija na zahtev, Polovina kaže da pacijent mora da prođe proceduru ukoliko ih operiše hirurg koji je u sistemu Kliničkog centra Srbije, a ne znam9o kakve su procedure u privatnim klinikama.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
