Iako lekovi mogu naglo da snize nivoe uzburkanih masti koje izazivaju infarkt ili šlog, ne treba smetnuti s uma da je potrebno šest (6) do 12 meseci kako bi uticaj promene životnog stila bio primetan u vašem organizmu.
To treba da bude, uz redovne kontrole krvi, vaša prva obaveza. Druga je svakodnevno pridržavanje tretmana kako ne bi došlo do ponovnog porasta nivoa lipida.
KADA SE PREPORUČUJE TRETMAN
- ako imate vrlo visoke nivoe masti (>500 mg/dL ili 5.65 mmol/L)
- ako imate i visok LDL holesterol (loš) i/ili nizak HDL holesterol (dobar)
- ako imate porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti
- ako imate druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti
Šta je holesterol, kakvu funkciju ima u našem telu i kako da ga držimo pod kontrolom, savetuje nas prof. dr Nebojša Tasić.
Prof. dr Nebojša Tasić, specijalista kardiologije, pomoćnik je direktora IKVB „Dedinje“, predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH), predsednik HISPA, Udruženja Centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga
- Sama reč holesterol mnogima zvuči zastrašujuće, posebno kada nam se upali crvena lampica, odnosno kada iz analize krvi vidimo da je značajno povišen. Treba, pre svega, da znamo da je neophodan za zdravo i normalno funkcionisanje tela.
Kako se stvara?
- Mnogi misle da se holesterol unosi samo hranom. Holesterol je vrsta masnoće koja se proizvodi u jetri, a unosi se i hranom.
Zašto nam je potreban?
- Važan je za formiranje ćelijskih membrana u mozgu, nervima, mišićima, koži, jetri, crevima i srcu, a potreban je i za sintezu hormona, kao i za stvaranje žučnih kiselina koje nam pomažu u varenju hrane.
Kako izgleda holesterol?
- Zamislite belu, rastopljenu sveću - tako izgleda holesterol koji se kreće po telu glavnim nosačem, lipoproteinom niske gustine (LDL) i lipoproteinom visoke gustine (HDL).
DOBAR, LOŠ I ZAO...
Kako da utvrdimo koliko imamo dobrih, a koliko loših masti?
-Količina holesterola u krvi može da se utvrdi krvnim testom. HDL se naziva „dobar“ holesterol, jer pomaže u zaštiti od bolesti srca skupljajući i odnoseći višak holesterola iz ćelija, uključujući arterije, i vraćajući ga nazad u jetru, odakle se ili razgrađuje ili izbacuje iz tela. Što su vam viši nivoi HDL-a, to je bolje za nas.
Šta nam radi loš holesterol?
-LDL prenosi holesterol u ćelije kojima je potreban, a ako ga ima previše taloži se na zidovima krvnih sudova. Tako nastaje ateroskleroza. Može da prouzrokuje i bol u grudima, srčane bolesti, srčani i moždani udar i probleme sa bubrezima i cirkulacijom.
Pacijenti sa dijabetesom (tip 1 ili 2) imaju veliki rizik od nastanka bolesti srca, preporučeni nivo LDL holesterola mora da bude manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L)
Koliko je važan pravilan unos hrane?
- Nivo holesterola povećava unos hrane sa visokom količinom zasićenih i trans masti, masna mesa, mlečni proizvodi visoke masnoće, pečeni proizvodi, slatki proizvodi... Izbegavajte masnu svinjetinu, govedinu i jagnjetinu, prerađeno meso (salame, kobasica,paštete), grickalice, prženu hranu na ulju, šećere, torte, kolače, keks i peciva.
Pored smanjivanja unosa štetnih masti, jedan od ključnih elemenata za borbu protiv visokog holesterola je unos hrane bogate vlaknima.
OBAVEZNO KORIGUJETE ISHRANU!
- smanjite unos masti, soli i šećera
- izbegavajte crveno meso i suvomesnate proizvode
- izbegavajte prženo meso, jedite kuvano
- izbegavajte prerađena biljna ulja
- izbegavajte pakovanu hranu svih vrsta
- redovno konzumirajte ribu
- povećajte unos svežeg voća i povrća
- smanjite unos kofeina i alkohola
Utiče li još nešto na porast sadržaja masti?
- Pušenje, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti takođe su nezdrave životne navike koje odmah moraju da se promene. Jetra koristi šećer, alkohol i kofein za proizvodnju veće koncentracije holesterola, uvećavajući nivo zapaljenja krvnih sudova
OVO NE SMETE DA RADITE! Tretman za sniženje lipida može da spasi život. Pojedini pacijenti donose odluku da prestanu sa tretmanom kojim snižavaju loše masti jer osećaju nuspojave. Nemojte samoinicijativno preduzimati ovakav korak, posavetujte se obavezno sa lekarom ako smatrate da određen lek ne deluje ili utiče na obavljanje vaših svakodnevnih aktivnosti. Specijalista će u skladu sa vašim životnim stilom prepisati drugo sredstvo kojim ćete sačuvati zdravlje.
SAVET PLUS: Pre vađenja krvi za analizu holesterola nemojte 9-12 h uzimati hranu, voda je dozvoljena.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
