Patološke promene na glavnim arterijama vrata koje sprovode krv ka mozgu dovode do smanjenog protoka krvi i značajno povećavaju rizik od moždanog udara.
Oko 25 odsto svih šlogova nastaje kao posledica karotidne bolesti, ali je problem što više od polovine pacijenata nema nijedan simptom koji bi ukazivao da su arterije sužene. To je razlog više da se redovno obavljaju preventivni pregledi.
Ass. dr sc. med. Srđan Babić, vaskularni hirurg u IKVB "Dedinje", asistent na katedri Hirurgija sa anestezijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
UZROCI: Najčešći uzrok ove bolesti je ateroskleroza, progresivna bolest svih velikih i srednjih arterija u organizmu, kada dolazi do nagomilavanja holesterola i štetnih supstanci u zidovima krvnih sudova koji dovode do nastanka aterosklerotskog plaka. Oni sužavaju lumen krvnog suda i mogu da se raspadnu, oslobađajući štetan materijal u moždanu cirkulaciju.
Ostale patološke promene na karotidnim arterijama su različite forme pregiba i proširenja (kinking, aneurizma), koje takođe mogu da dovedu do pojave neuroloških simptoma.
FAKTORI RIZIKA za nastanak i progresiju karotidne bolesti su:
- pušenje
- dijabetes melitus
- hipertenzija
- hiperlipidemija
- starost
- nasledni faktori.
SIMPTOMI: Pacijenti često nemaju nikakve simptome koji bi ih upozorili na rizik od šloga. Prvi tipični simptomi su sam moždani udar ili tranzitorni ishemijski atak (TIA), koji se najčešće manifestuju naglim gubitkom neuroloških funkcija. Javljaju se:
- konfuzija
- glavobolja
- vrtoglavice
- gubitak svesti
- nespretnost ili loša koordinacija
- poremećaj vida (prolazno slepilo)
- poremećaj govora
- paraliza ili slabost jedne strane tela
- utrnulost jedne strane tela.
Razlika između šloga i TIA je da ovaj drugi dovodi do prolaznog gubitka neuroloških funkcija (najčešće traju nekoliko minuta), što je za pacijenta idealno jer ga upozoravaju na potencijalni moždani udar kod koga neurološke funkcije mogu biti izgubljene duži period.
Uz to, pacijenti koji su imali "upozorenje" brzo se podvrgavaju operaciji koja značajno smanjuje rizik za pravi moždani udar.
DIJAGNOSTIKA: Kako je karotidna bolest često asimptomatska, radi se preventivni UZ pregled arterija vrata, posebno kod pacijenata koji imaju faktor rizika ili već imaju aterosklerozu na drugim krvnim sudovima (koronarna bolest - često se manifestuje bolovima u grudima pri naporu, periferna arterijska bolest - otežani hod, bolovi i stezanje u listovima pri hodu).
Lekar će uraditi jednostavan pregled - slušanje šuma nad karotidnim arterijama, koji potiče od turbulencije krvi koja prelazi preko plaka.
Pored istorije bolesti i kliničkog pregleda, nekad treba da se obavi nekoliko različitih radioloških metoda, koje pomažu u dijagnostici karotidne bolesti:
- dupleks ultrasonografija (DUS) najčešće je prvi pregled kojim se postavlja dijagnoza: detektovanjem reflektovanih UZ talasa dobijaju se informacije o karakteristikama aterosklerotskog plaka i njegov hemodinamski značaj (brzine protoka). Ova metoda nema dokazanih rizika za zdravlje pacijenta.
15% moždanih udara je fatalno, 15% dovodi do trajnog invaliditeta
- kompjuterizovana tomografska angiografija (CTA) zasniva se na intravenskoj primeni kontrastnog sredstva, radi bolje vizuelizacije krvnih sudova, a u sklopu pregleda moguće je uraditi i beskontrastno snimanje mozga. Metoda je značajno preciznija od ultrasonografije i omogućava planiranje različitih terapijskih postupaka. Neophodna je priprema za pacijente sa bubrežnom slabošću ili alergijom na kontrastno sredstvo, a prisutan je rizik od jonizujućeg zračenja.
- cerebralna angiografija se koristi retko, kada prethodne procedure nisu dale zadovoljavajuće rezultate, ili kada je planirano endovaskularno lečenje u nastavku procedure. Metoda nosi dodatne rizike zbog svoje invazivne prirode i zahteva hospitalizaciju.
LEČENJE: Po završenoj dijagnostici, vaskularni konzilijum predlaže precizan plan lečenja za svakog pacijenta, a moguć je jedan od tri načina lečenja:
Karotidna endarterektomija: Operativno lečenje se smatra terapijom izbora kod većeg broja pacijenata. Kroz manji rez na vratu pristupa se karotidnim arterijama, uklanja se plak, pa se arterije rekonstruišu kako bi povratile primarni oblik.
Operacija se obavlja u opštoj anesteziji i zahteva jednodnevni boravak u intenzivnoj nezi. Rizik od ozbiljnih komplikacija (moždani udar, infarkt miokarda) manji je od jedan (1) odsto!
Karotidna angioplastika i stenting: Endovaskularno lečenje karotidnih arterija se preporučuje kada postoji povišeni rizik od operativnog lečenja zbog značajne pridružene bolesti pacijenta, nepovoljne anatomske karakteristike krvnih sudova, prethodne hirurške ili zračne terapije vrata.
Procedura se obavlja u lokalnoj anesteziji pristupom kroz arterije u preponama (postoji samo ubod, nema reza kao na operaciji), dok se kontrola vrši korišćenjem iks-zraka u angiosali i ubrizgavanjem kontrastnog sredstva. Suženi krvni sud se širi pomoću specijalnih metalnih stentova i balona, koji potiskuju aterosklerotski plak prema zidu arterije, a posebni filteri sprečavaju neželjene neurološke komplikacije. Na kraju, pristupno mesto se zatvara ručnom kompresijom ili se koristi specijalna vrsta zatvarača.
Treba naglasiti da ova metoda, iako je manje invazivna od operacije, nije pogodna za svakog pacijenta jer se moraju ispuniti uslovi za adekvatan pristup i plasiranje stenta.
Medikamentno lečenje: Kada rizik od intervencije i operacije premašuje potencijalnu korist, preporučuje se konzervativno lečenje karotidne bolesti. Pacijentu se prepisuje medikamentna terapija (antiagregaciona terapija, lečenje hipertenzije, statini), uz redovne ambulantne ultrasonografske kontrole.
OPORAVAK I REHABILITACIJA: Pacijenti posle operacije karotidnih arterija provedu jedan dan u jedinici intenzivne nege, a nakon toga jedan do dva dana na odeljenju vaskularne hirurgije. Najčešće postoperativne smetnje su trnjenje kože na vratu, ušne školjke i blaga promuklost, ali su uglavnom prolaznog karaktera.
Oporavak u bolnici posle karotidnog stentinga traje u proseku jedan dan. Ako nema komplikacija pristupnog mesta (prepona), pacijenti se otpuštaju sa odeljenja vaskularne hirurgije.
Preporučuje se redovna ultrasonografska kontrola šest meseci posle bilo koje intervencije na karotidnim arterijama. U slučaju lokalnih komplikacija rane (crvenilo, otok, jak bol), savetuje se kontrola u najkraćem roku.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
