Ako dete ima osip koji se danima šeta od glave prema trupu, guzi, nogama i rukama, ujutru se budi crvenih obraza kao da ga je neko šamarao, taman kad mislite da je osip izbledeo pojavi se ponovo na licu i vratu, a koža izgleda kao geografska karta, verovatno je da je u pitanju infekcijski eritem.
Što je peta bolest?
Peta bolest ili "erythema infectiosum" ili megaleritem je blaga virusna bolest najčešće dečjeg doba koja se javlja uglavnom bez povišene temperature, a glavni znak je osip po koži. Javlja se sporadično ili epidemijski.
Ko oboleva? Najčešće obolevaju deca od 5 do 14 godina, a prenosi se kapljičnim putem, ali i preko krvi i krvnih derivata.
Simptomi pete bolesti
- Niska temperatura
- Glavobolja
- Zaćepljen nos ili nos koji curi
- Osip se pojavljuje nakon nekoliko dana
Osip počinje na licu, a onda se crvene mrlje pojavljuju na grudima, leđima, rukama i nogama. Može da izaziva svrab, a posle nekoliko dana poprimi izgled čipkaste mreže.
Koji je uzrok?
Uzročnik peta bolesti je vrsta virusa - parvovirus B19.
Koji su simptomi peta bolesti?
Nakon inkubacije od 4 do 20 dana, najčešće se javlja crveni osip oba obraza, ali osip se javlja i na drugim delovima tela. Ređe se javljaju temperatura, glavobolja i curenje iz nosa. Kod odraslih osipa često nema, ali se može pojaviti bol u zglobovima. Više od 25 odsto zaraženih nema nikakve simptome.
Mogu li se javiti komplikacije?
Kao i kod većine zaraznih bolesti i ovde su moguće komplikacije, koje se mogu javiti kod prethodno bolesnih osoba, onih s hemolitičkim anemijama (anemije koje dovode do razaranja eritrocita), te onih s oslabljenim imunološkim sistempm (npr. osobe oboljele od raka ili HIV pozitivne osobe), kao i kod trudnica.
Kako se bolest dijagnostikuje?
Bolest se najčešće dijagnostikuje prema kliničkim obilježjima i epidemiološkoj situaciji. Konačna dijagnoza postavlja se dokazivanjem protivtela na parvovirus B19 ili na njegov DNK.
Ono što je za ovu bolest karakteristično upravo je krupnomrljasti osip koji se javlja na mahove i u fazama, smešten pretežito na licu te na gornjim i donjim ekstremitetima. Kako se promjene spajaju i šire, a u središtu postaju bleđe. Dolazi do razvoja karakterističnog crteža poput geografske karte ili mreže. Retko i na sluznici ždrela mogu biti prisutne tamnocrvene mrlje (enantem).
Kako se bolest leči?
Lečenje najčešće nije potrebno, jer bolest prolazi spontano. U slučajevima artritisa i bolova u zglobovima mogu se uzeti lekovi poput ibuprofena. Lečenje u tipičnim slučajevima nije potrebno, dok mere izolacije školske dece nisu potrebne zbog lagane prirode bolesti i zbog činjenice da su deca zarazna i pre izbijanja osipa.
Kako se prenosi?
Peta bolest se prenosi sa čoveka na čoveka preko kapljica sekreta disajnog sistema koji se šire vazduhom, rukama ili predmetima i to u bliskom kontaktu u porodici, školama i dečjim vrtićima. Može se preneti i s majke na plod, ali i transfuzijom krvi.
Koliko dugo je oboleli zarazan za druge?
Ukoliko osoba ima samo osip (što je najčešće), ona je zarazna uglavnom par dana pre pojave osipa. Osobe s oštećenim imunološkim sistemom i nekom drugom hroničnom infekcijom, parvovirus mogu širiti dugo vremena.
Kolika je zaraznost pete bolesti?
Verovatnoća da se netko zarazi u uskom kontaktu u porodici, školi ili sl. je 10-60 odsto. Oko 90 odsto odraslih bilo je u kontaktu s parvovirusom i ima zaštitna antitela. Inače, kada se odboluje, bolest ostavlja trajan imunitet.
Koje su mere prevencije bolesti?
Budući se bolest širi kapljičnim putem, mere prevencije su ograničene. Trudnicama, bolesnicima s oštećenim imunološkim sistemom i bolesnicima s hemolitičkim anemijama savetuje se izbegavanje kontakta s obolelima, a svakako deljenje pribora za jelo. Pranje ruku je univerzalna mera sprečavanja niza zaraznih bolesti, a koristi i u slučaju pete bolesti. Vakcina za sada ne postoji, piše Mato Lakić, dr. med. spec. epidemiologije.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
