Jesmo li mi osetljiviji ili su priroda i okruženje postali agresivniji? I ovo pitanje je logično ako uzmemo podatak da je svake godine skoro 10% više ljudi koji obolevaju od alergija. Kako da se izborimo sa alergijama i da li simtomi mogu samo da se ublaže ili čak i da se potpuno otklone, voditelji emisije Puls Srbije na Kurir TV Milica Marković i Miloš Anđelković pitali su alergologa, prof. dr Zoricu Živković iz KBC Dragiša Mišović.
- Simptomi su vrlo tipični, osnovno je da nema znakova prehlade poput temperature, uvećanih krajnika. Nego, svrab očiju, suzenje, kijanje u naletima, zapušenost nosa i glavobolja. Nekad su simptomi podmukliji pa nam ne otkrivaju baš sve. Ono što je tipično je da se pojavljuju sezonski, kad je izloženost polenskim česticama najveća. Kad se to ponavlja iz godine u godinu, nekad je testiranje nepotrebno da bi se shvatilo da je reč o alergiji - kaže dr Živković.
Ističe, zbog čega je ipak važno da se u svakom pojedinačnom sluaju insistira na testiranju.
- Nekad otkrijemo iznenađujuće faktore. Neko bude najviše izložen alergenima na proleće, a mi pronađemo da reaguje na ambroziju ili neki drugi korov, pa je osoba alergična na više aergena. Imamo osobe kojima tegobe traju od februara do oktobra. Tako posustali nam dolaze po pomoć. Lekovi donekle mogu pomoći, kad je koncentracija polena jako visoka. Čak i tad ljudi imaju tegobe - dodaje doktorka.
Pojašnjava i šta bi trebalo uraditi u slučaju da ni antihistaminici ne pomažu koliko bi trebalo tokom alergije.
- Prvo mora da se prođu istpitivanja, vrlo je bitno otkriti da li neko ima alergiju samo na polen ili, recimo, na životinjsku dlaku ili prašinu. Mora se odrediti težina simptoma i ukoliko je moguće naći dobrog kandidata kome ćemo preporučiti dostupnu imunoterapiju. To je jedini način da se leči uzrok. Polene nećete moći da uništite, možda će se i kod nas ambrozija bolje uništavati. Onda postoji mogućnost da naučite organizam da živi s polenskim česticama - dodaje dr Živković i precizira:
- U organizam se unose male doze alergena, kako bi se naučio da to toleriše. Ovde se ne radi o klasičnom leku nego o nečemu što je prirodno. Imamo različite terapije, zavisno od izrasta i alergena. Uglavnom se koriste oralno u kapima ili tabletama. Odrasli nekad dobijaju injekcije. Važno je da prepoznamo kandidata kojoj terapija može pomoći i da kroz nekoliko godina bude bez tegova - zaključuje dr Živković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
