Krastavci ne praštaju ovu grešku: Evo kako se pravilno zalivaju tokom leta da bi rod bio zdrav i obilan

Ko je makar jednom gajio krastavce zna da ova biljka brzo pokaže kada joj nešto ne odgovara. Jednog dana izgleda bujno i zdravo, a već sledećeg listovi mogu da klonu, plodovi da se krive, a rast da se uspori. Najčešći razlog za to nije uvek bolest ili loše seme, već voda.

Krastavce je najbolje zalivati rano ujutru, dok sunce još nije jako. Tada biljka ima dovoljno vremena da iskoristi vlagu pre nego što počnu visoke temperature, a zemlja ostaje ravnomerno vlažna tokom najtoplijeg dela dana.

Još jedna prednost jutarnjeg zalivanja je to što se listovi, ako ih voda slučajno pokvasi, mogu osušiti do večeri. To je važno jer vlaga koja se dugo zadržava na biljci pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja.

Večernje zalivanje nije idealno rešenje, osim kada su krastavci vidno klonuli zbog vrućine i suše. U tom slučaju biljci treba pomoći, ali kao redovna praksa, jutro je mnogo sigurniji izbor.

Zemlja treba da bude vlažna, ali ne blatnjava

Najvažnije pravilo je jednostavno: krastavci traže stalnu vlagu, ali ne vole da im koren stoji u vodi. U proseku im je potrebno oko 2,5 do 5 centimetara vode nedeljno, ali se ta količina menja u zavisnosti od uslova.

Tokom vrelih dana, posebno ako su posađeni u peskovito zemljište, podignute leje ili saksije, krastavci mogu tražiti vodu svakog dana ili svaki drugi dan. Ako je vreme svežije, a zemlja teža i glinovita, zalivanje može biti ređe jer se vlaga duže zadržava.

Zato raspored nije važniji od provere zemlje. Ako je gornji sloj suv, a biljka počinje da gubi svežinu, vreme je za zalivanje. Ako je zemlja stalno mokra, treba napraviti pauzu.

Sunce i tip zemljišta menjaju pravila

Krastavci najbolje napreduju kada imaju dovoljno svetlosti, otprilike šest do osam sati sunca dnevno. Međutim, više sunca znači i veću potrošnju vode. U najtoplijem delu leta zemlja se brže isušuje, pa biljka traži češću negu.

Veliku razliku pravi i sastav zemljišta. Peskovita i kamenita zemlja brzo propušta vodu, pa se mora češće zalivati. Glinovita zemlja zadržava vlagu duže, ali ako je previše zbijena, može zadržati i višak vode oko korena, što krastavcima ne prija.

Najbolje rezultate daje rastresita, hranljiva zemlja koja dobro propušta višak vode, ali ipak zadržava dovoljno vlage da biljka ne trpi sušu.

Krastavci u saksiji se brže suše

Biljke koje se gaje u saksijama zahtevaju posebnu pažnju. Zemlja u posudama se tokom leta brzo zagreva i gubi vlagu, a koren nema mnogo prostora da traži vodu dublje u zemlji.

Zbog toga krastavce u saksijama treba češće proveravati. Nekada će im voda biti potrebna svakodnevno, naročito ako je posuda manja ili stoji na jakom suncu. Ipak, saksija mora imati dobru drenažu, jer zadržavanje vode na dnu može dovesti do truljenja korena.

Voda treba da ide u koren, ne preko listova

Najbolji način zalivanja je direktno uz koren biljke. Tako voda stiže tamo gde je najpotrebnija, a listovi ostaju suvi. To je posebno važno kod krastavaca, jer zalivanje preko lišća povećava rizik od pepelnice i drugih oboljenja.

Sistem kap po kap, crevo za zalivanje ili pažljivo zalivanje oko stabla mnogo su bolji izbor od prskanja cele biljke odozgo.

Krastavce treba zalivati dubinski, tako da voda prodre oko 15 do 20 centimetara u zemlju. Takvo zalivanje pomaže korenu da se razvija dublje i snažnije. Ako se biljka zaliva često, ali samo površinski, koren ostaje plitak, pa krastavci postaju osetljiviji na vrućinu i sušu.

Kako izgleda biljka koja dobija previše vode

Previše vode može napraviti ozbiljan problem, jer koren u natopljenoj zemlji nema dovoljno vazduha. Tada biljka slabi, iako na prvi pogled može delovati kao da joj voda nedostaje.

Na preterano zalivanje najčešće ukazuju žuti listovi, slab rast, mekane stabljike i usporeno formiranje novih listova. Ako je zemlja na dubini od nekoliko centimetara stalno mokra, to je znak da biljku treba ostaviti da se prosuši.

Dugotrajno zadržavanje vode oko korena može izazvati truljenje, a tada se biljka mnogo teže oporavlja.

Kako krastavci pokazuju da su žedni

Kada krastavcima nedostaje vode, listovi brzo klonu, ivice mogu da se uviju i osuše, a rast postaje sporiji. Nedostatak vlage se često vidi i na plodovima, koji mogu biti nepravilnog oblika.

Ova biljka posebno teško podnosi nagle promene. Ako se dugo ne zaliva, pa se zatim odjednom obilno natopi, plodovi mogu izgubiti kvalitet. Zato je ravnomernost važnija od velike količine vode odjednom.

Ako listovi ožive ubrzo nakon zalivanja, problem je najverovatnije bila dehidratacija. Međutim, ako biljka i dalje vene, uzrok može biti dublji - oštećen koren, bolest ili loša drenaža.

Najsigurniji trik je redovna provera zemlje

Kod krastavaca nema univerzalnog rasporeda koji važi za svaku baštu. Biljka posađena u bašti, u saksiji, na suncu ili u težoj zemlji neće imati iste potrebe.

Zato je najbolje redovno proveravati zemlju prstom. Ako je nekoliko centimetara ispod površine suva, krastavcima treba voda. Ako je i dalje vlažna, bolje je sačekati.

 Video: Kako da krastavac ostane svež