Sutra praznujemo cara Konstantina i Caricu Jelenu: U crkvenom kalendaru datum je obeležen crvenim slovom, a ovu molitvu svi moraju da izgovore
Sutra, 3. juna, pravoslavni vernici proslavljaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, a za ovaj praznik vezani su i običaji koji se poštuju vekovima. U crkvenom kalendaru, ovaj dan obeležen je crvenim slovom.
Odluke cara Konstantina sudbonosno su uticale na istoriju sveta - on je priznao hrišćanstvo, što je presudno doprinelo da postane vodeća monoteistička religija i osnovao je Konstantinopolj, grad ravan Rimu, čime je osigurao da Rimsko carstvo opstane dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.
Rimski car Konstantin Veliki rođen je u 27. februara 272. godine u Naisu, današnjem Nišu u Srbiji. Ovaj praznik je zbog toga i slava grada NIša. Konstantinovi roditelji bili su car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor je imao još dece od druge žene, a sa Jelenom samo Konstantina.
Kada je Konstantin preuzeo vlast, imao je tri velike borbe pred sobom - protiv rimskog tiranina Maksencija, protiv Skita na Dunavu i protiv Vizantinaca.
Pred borbu sa Maksencijem, kada je Konstantin brinuo i sumnjao u svoj uspeh, javio mu se sjajan krst na nebu, okićen zvezdama, a na krstu je pisalo: "Ovim pobeđuj".
Zadivljeni Konstantin naredio je da se iskuje veliki krst, sličan onom koji mu se javio, i da se taj krst nosi ispred vojskom.
Car Konstantin je uz pomoć sile krsta pobedio brojno nadmoćnijeg neprijatelja, a Maksencije se udavio u Tibru.
Potom je Konstantin 313. godine izdao znameniti Edikt u Milanu, kojim je ukinuo progon hrišćana
Posle pobede nad Vizantincima, Konstantin je sagradio prestoni grad na Bosforu, koji se od tada naziva Konstantinopolj (današnji Istanbul).
Sveta Jelena, majka cara Konstantina, bila je revnosna hrišćanka, a u Jerusalimu je pronašla časni krst gospodnji, što se obeležava praznikom Krstovdan, i sazidala na Golgoti crkvu vaskrsenja i mnoge crkve po svetoj zemlji.
Molitva prva svetim caru Konstantinu i carici Jeleni
"Sveti carevi Konstantine i Jelena, pred Bogom i Materom Božjom vi ste nada naša i posrednici naši, naša radost u vremenima zlim, štitite nas kad ustreba i pomozite nam. Manastira naših i crkava pazitelji, zbog čega verujemo i molimo se u suzama usrdno vama, ne okrenite se od nas slabih, i posredujte pred Bogom i prečistom materom Božjom Marijom da bdiju nad nama praštajući nam sagrešenja naša i da sve nas osnaže u veri doživotno, do oproštaja grehova naših. Amin".
(Kurir.rs/Lepaisrecna)
· Reaguj