Tajna krupne i mesnate paprike: Evo kada moraju da se okopaju i šta je najvažnije uraditi nakon zalivanja

Paprika spada među povrtarske kulture koje veoma dobro reaguju na pravilnu i redovnu negu. Ako se želi zdrav zasad i visok prinos, posebnu pažnju treba posvetiti međurednom kultiviranju, okopavanju, navodnjavanju i prihrani. Ove mere pomažu da zemljište ostane rastresito, bolje snabdeveno vazduhom i dovoljno vlažno, što direktno utiče na razvoj korena, cvetanje i formiranje plodova.

Zašto je važno kultiviranje

Međuredno kultiviranje ima veoma važnu ulogu u proizvodnji paprike. Posle zalivanja ili obilnije kiše na površini zemljišta može da se stvori pokorica, koja otežava prodor vazduha i vode do korena. Zbog toga je preporučljivo da se posle svakog jačeg navodnjavanja ili kiše zemljište razbije i rastrese.

Prva dva kultiviranja ne bi trebalo obavljati duboko. Dovoljno je raditi na dubini od tri do pet centimetara, kako se ne bi oštetio plitak korenov sistem mladih biljaka. Kasnije, kada paprika ojača, kultiviranje može biti nešto dublje, najčešće od pet do sedam centimetara.

Na ovaj način zemljište duže zadržava vlagu, smanjuje se isparavanje vode i stvaraju se bolji uslovi za razvoj biljaka.

Okopavanje čuva zasad

Pored kultiviranja, paprika veoma dobro reaguje i na okopavanje. Ova mera je naročito važna zato što uklanja korov u samom redu, tamo gde mašinska obrada ne može lako da priđe. Istovremeno se rastresa zemljište oko korenovog vrata, što biljkama omogućava bolji rast.

Tokom vegetacije najčešće su dovoljna dva do tri okopavanja, na dubini od pet do sedam centimetara. Prvo okopavanje trebalo bi obaviti zajedno sa prvim međurednim kultiviranjem, odnosno ubrzo nakon što se biljke prime posle rasađivanja.

Korov ne treba potcenjivati, jer on paprici oduzima vodu, hraniva i prostor. Ako se redovno uklanja, biljke lakše napreduju i ravnomernije donose plodove.

Paprika voli vodu, ali traži meru

Pošto paprika ima dugu vegetaciju, tokom celog perioda rasta i plodonošenja mora da ima dovoljno pristupačne vlage i hraniva. Neredovno zalivanje može da dovede do slabijeg porasta, opadanja cvetova, sitnijih plodova i lošijeg ukupnog prinosa.

Ipak, nije dovoljno samo zalivati biljke. Stalnim navodnjavanjem deo hraniva se ispira iz zemljišta, dok biljke istovremeno u fazi intenzivnog rasta i formiranja plodova troše veće količine hranljivih materija. Zato se kod paprike posebna pažnja posvećuje prihranjivanju.

Kada se prihranjuje paprika

Kod paprike su najčešće potrebna dva osnovna prihranjivanja azotom, fosforom i kalijumom. Prvo prihranjivanje obavlja se kada se biljke dobro prime, uglavnom dve do tri nedelje nakon sadnje. Tada se dodaje oko četvrtine ukupne količine azotnih đubriva, odnosno približno 150 do 200 kilograma KAN-a po hektaru.

Drugo prihranjivanje radi se u fazi punog cvetanja i zametanja plodova. Tada biljka ima pojačane potrebe za hranivima, jer istovremeno razvija vegetativnu masu, cveta i formira plodove. U ovoj fazi dodaje se četvrtina ukupne količine azota i oko trećine fosfornih i kalijumovih đubriva.

Posle svake prihrane neophodno je obaviti navodnjavanje, kako bi se đubrivo unelo u zonu korena i postalo dostupno biljkama. Nakon toga je poželjno ponovo uraditi međuredno kultiviranje ili okopavanje, jer se tako hraniva bolje raspoređuju, a zemljište ostaje rastresito.

Folijarna prihrana kao dodatna pomoć

Tokom vegetacije može se primeniti i folijarna prihrana, naročito ako biljke pokazuju slabiji porast, ako su izložene stresu ili ako je cilj da se popravi njihovo opšte zdravstveno stanje. Folijarna đubriva sa makro i mikroelementima mogu pomoći paprici da lakše prevaziđe nepovoljne uslove i nastavi ravnomeran razvoj.

 Video: Najskuplja ljuta paprika na svetu proizvodi se u Šumadiji