1 kašika na 1 kantu vode i korov će zauvek nestati: Prirodan rastvor koji će rešiti šipražje za 24 sata
Zajedno sa cvećem, povrćem i začinskim biljem, u dvorištima i baštama gotovo preko noći počinje da buja i korov.
Baštovani dobro znaju koliko ova borba može da bude naporna. Tek što se očisti jedan deo staze ili prostor oko leja, već se pojavljuju novi izdanci. Zbog toga mnogi posežu za jakim hemijskim sredstvima, ali ona nisu uvek najbolje rešenje, posebno ako se koriste u blizini biljaka koje želite da sačuvate.
Postoji, ipak, jednostavan trik koji se dugo koristi u baštama. Ne zahteva skupu opremu, lako se priprema, a glavni sastojak većina domaćinstava već ima u kuhinji. Reč je o sodi bikarboni, koja može pomoći u uklanjanju korova na mestima gde ne gajite biljke.
Kako deluje soda bikarbona
Soda bikarbona, odnosno natrijum-bikarbonat, na korov deluje tako što isušuje listove. Kada rastvor dospe na biljku, ona počinje da gubi vlagu, pa se korov postepeno suši.
Njena prednost je u tome što nije komplikovana za upotrebu i ne zahteva posebnu pripremu, ali to ne znači da je potpuno bezazlena za baštu. Soda ne bira između korova i korisnih biljaka. Ako dođe u dodir sa povrćem, cvećem ili mladim sadnicama, može da ih ošteti.
Zato se koristi samo ciljano, na mestima gde nema biljaka koje želite da sačuvate.
Recept za rastvor
Za pripremu rastvora protiv korova potrebno je:
- 1 ravna kašika sode bikarbone
- 10 litara vode
- nekoliko kapi tečnog sapuna ili malo narendanog sapuna za veš
Sodu bikarbonu sipajte u kantu sa toplom vodom i mešajte dok se potpuno ne rastvori. Zatim dodajte nekoliko kapi tečnog sapuna ili manju količinu narendanog sapuna za veš, pa sve još jednom dobro promešajte.
Sapun u ovom rastvoru ima važnu ulogu. On pomaže da se tečnost bolje zadrži na listovima korova. Bez njega bi kapljice lakše skliznule sa biljke, pa bi efekat bio slabiji.
Gde sme da se koristi
Ovaj rastvor najbezbednije je koristiti na površinama na kojima ne gajite povrće, cveće ili mlade biljke. Najbolje rezultate može dati na stazama između leja, u pukotinama između betonskih ploča, uz ogradu, oko dvorišnih ivica i na zapuštenim delovima na kojima se korov teško uklanja ručno.
Može se primeniti i oko plastenika ili u blizini drveća i žbunja, ali uz oprez. Važno je da se rastvor ne prska direktno po stablu, listovima ili korenu biljaka koje želite da sačuvate.
Gde nikako ne treba prskati
Sodu bikarbonu ne treba nanositi direktno na leje sa povrćem, začinskim biljem, cvećem ili tek posađenim mladim biljkama. Iako se često predstavlja kao prirodnije rešenje od hemijskih preparata, ona i dalje može da napravi štetu ako se koristi nepažljivo.
Poseban oprez potreban je u malim baštama, gde su korisne biljke blizu staza ili ivica. U tom slučaju rastvor treba nanositi pažljivo, najbolje po mirnom vremenu, kako vetar ne bi razneo kapljice na biljke koje ne želite da tretirate.
Kada je najbolje prskati korov
Rastvor je najbolje nanositi po suvom i toplom vremenu, kada nema najave kiše. Ako kiša padne ubrzo nakon tretiranja, sredstvo će se sprati sa listova i efekat će biti znatno slabiji.
Najbolje je prskati direktno po listovima korova, vodeći računa da se ne zahvate okolne biljke. Kod upornijih korova postupak se može ponoviti, ali uvek umereno i samo na površinama koje nisu namenjene gajenju biljaka.
Video: Kako napraviti fontanu u bašti