Kako pravilno skladištiti ostatke hrane? Prema savetima Marte Stjuart ovih nekoliko stvari je ključno

Pravilno skladištenje ostataka hrane pomaže u smanjenju troškova za namirnice, doprinosi manjem bacanju hrane i osigurava da su obroci bezbedni za konzumaciju. Međutim, nepravilnim postupanjem lako možemo skratiti njihov vek trajanja. Evo kako nekoliko prilagođavanja - odabir prave posude, odgovarajuće police u frižideru i poštovanje rokova može produžiti svežinu jela za nekoliko dana.

Pravilo od dva sata

Najvažniji faktor od kog zavisi trajnost ostataka hrane jeste brzina kojom se ohlade. Bakterije se najbrže razmnožavaju na temperaturama između 4 i 60 stepeni Celzijusa, što stručnjaci za bezbednost hrane nazivaju "opasnom zonom". Što duže hrana stoji na toj temperaturi, veća je prilika za rast bakterija. Zato je ključno da se to vreme svede na najmanju moguću meru.

Hrana ne bi smela da stoji na sobnoj temperaturi duže od dva sata jer tada postaje rizična za zdravlje. Taj se rok smanjuje na samo jedan sat tokom vrelih dana. Brzo hlađenje u frižideru važnije je od gotovo bilo kog drugog koraka za bezbedno čuvanje ostataka.

Kako biste vruću hranu brzo ohladili pre stavljanja u frižider - čime se izbegava podizanje temperature u samom uređaju, stavite posudu u ledenu kupku ili hranu prebacite u plitke posude kako bi se toplota brže raspršila. Ako je hrana i dalje malo topla kada je stavljate u frižider, ostavite posudu otvorenu ili lagano pokrivenu dok se ne ohladi. Zadržavanje toplote ispod čvrsto zatvorenog poklopca usporava hlađenje i daje bakterijama više vremena za razvoj u opasnoj zoni.

Odabir pravilne posude

Plitke, hermetički zatvorene posude uvek su bolji izbor od dubokih jer omogućavaju brzo i ravnomerno hlađenje hrane. Staklo ima prednost u odnosu na plastiku jer se ne grebe, ne prima mrlje i ne upija mirise kao što se to može dogoditi sa plastikom nakon višekratne upotrebe.

Plastika je pak lakša, lakše se pakuje jedna u drugu i praktična je za zamrzavanje, ali svaku plastičnu posudu koja je vidljivo izgrebana ili je promenila boju treba baciti jer se u tim oštećenjima mogu zadržavati bakterije. Bez obzira na materijal, ostatke je pametno podeliti u manje posude umesto čuvanja jedne velike količine. Manje porcije se brže hlade, a izbegava se i višekratno otvaranje velike posude i izlaganje vazduhu sobne temperature.

Označavanje i podgrevanje

Jednostavno parče lepljive trake i marker mogu sprečiti bacanje značajne količine hrane. Označavanjem posuda sa datumom pakovanja uklanja se nagađanje o tome da li je hrana još uvek dobra za jelo. Kao opšte pravilo, ostatke treba podgrevati samo jednom. Pritom je važno podgrejati samo porciju koju nameravate da pojedete, umesto da svaki put zagrevate celu posudu, čime se čuva bezbednost i kvalitet hrane.

Položaj u frižideru

Položaj u frižideru jednako je važan kao i ambalaža. Gornje i srednje police najbolja su mesta za kuvane ostatke jer se na tim delovima održava najstabilnija temperatura, a nalaze se iznad sirovog mesa ili ribe koji bi mogli da kaplju sa donjih polica. Sam frižider bi trebalo da bude podešen na temperaturu od 4 stepena Celzijusa ili nižu. Za proveru je pouzdanije koristiti namenski termometar za frižider nego se oslanjati na ugrađeni regulator, koji može pokazivati temperaturu netačnu za nekoliko stepeni.

Namirnice koje zahtevaju posebnu pažnju

Gusta, slojevita jela poput lazanja i zapečene testenine dugo zadržavaju toplotu u sredini, što znači da zahtevaju dodatnu pažnju pre stavljanja u frižider. Umesto da celu posudu za pečenje pokrijete i stavite u frižider, složenac najpre podelite u manje, plitke posude. Sredina pune posude lazanja može ostati u temperaturno opasnoj zoni satima, čak i nakon što su se ivice ohladile. Prilikom podgrevanja dodajte malo sosa ili tečnosti i držite jelo pokriveno kako bi ostalo sočno kao i prvog dana.

Pirinač je jedna od najrizičnijih namirnica za podgrevanje jer može sadržati spore bakterija koje prežive kuvanje i razmnože se ako se pirinač predugo hladi. Kuvani pirinač i druge žitarice treba brzo ohladiti u plitkim posudama, spremiti u frižider i iskoristiti u roku od nekoliko dana.

Supe i čorbe se najbrže hlade ako se prebace u plitke posude ili stave u ledenu kupku pre spremanja u frižider, umesto da se postepeno hlade u šerpi u kojoj su se kuvale. Takođe su idealni ostaci za zamrzavanje jer se uglavnom dobro podgrevaju bez značajnije promene u teksturi.

(Kurir.rs/Index)

Pogledajte video: Najbolje posude za skladištenje voća i povrća u frižider