Uložila u najdosadniji biznis, sad zarađuje 2.500 evra mesečno: Na posao dođe nekad, a mlati opasnu lovu

Na prvi pogled, poslovi vezani za izdavanje skladišnog prostora u gradu mogu delovati monotono i nezanimljivo. Međutim, analiza poslovnih rezultata pokazuje sasvim suprotnu sliku. Upravo takav primer je sistem urbanih samouslužnih skladišta, poslovni model bez kuhinja, bez zaliha robe i gotovo bez zaposlenih, koji može da donese izuzetno stabilnu zaradu.

Za razliku od klasičnih biznisa koji zahtevaju svakodnevno prisustvo vlasnika, Veronikin model je gotovo u potpunosti samoupravljiv. Njene dnevne obaveze svode se na telefonsku komunikaciju sa klijentima, rešavanje tehničkih pitanja poput zaboravljenih pristupnih kodova i obradu novih prijava. Ceo proces zakupa odvija se online, dok se obilazak skladišta organizuje na daljinu.

"Vrata otvaram putem softvera, klijent ulazi, a ja mu objašnjavam: 'Ovo je skladište broj 130, površine dva kvadratna metra'", objašnjava Veronika i dodaje da na taj način može u potpunosti da se prilagodi vremenu klijenata, bez dolazaka na lokaciju. Video-nadzor i individualni pristupni kodovi omogućavaju da objekti funkcionišu bez stalnog fizičkog prisustva zaposlenih.

Važnost lokacije

Drugi ključ uspeha je lokacija. Umesto velikih skladišta na industrijskim periferijama, ovi prostori nalaze se u samim gradskim četvrtima. Namenjeni su pre svega lokalnom stanovništvu, koje ih koristi kao dodatni prostor za odlaganje sezonske garderobe, sportske opreme, bicikala ili drugih stvari za koje nema mesta u stanu.

"Naši klijenti su komšije iz kraja", ističe Veronika i objašnjava da ovakav pristup donosi dugoročne zakupce, mali promet korisnika i konstantnu potražnju. Lista čekanja bila je toliko duga da je u jednom trenutku prestala da se vodi.

Ulaganje i zarada

Otvaranje skladišnog centra površine oko 400 kvadratnih metara, sa ukupno 97 jedinica, zahtevao je početno ulaganje od približno 100.000 evra. Iznos zavisi od stanja objekta i važećih propisa, ali se investicija, prema njenim rečima, vraća u roku od četiri do pet godina.

Prosečni mesečni prihod po objektu iznosi oko 4.500 evra. Nakon odbijanja fiksnih troškova, koji se kreću oko 2.000 evra i obuhvataju zakup, struju, internet, bezbednosni sistem i administraciju, neto dobit dostiže približno 2.500 evra mesečno. Cena zakupa skladišta od dva kvadratna metra iznosi oko 50 evra mesečno, sa uključenim PDV-om i osnovnim osiguranjem. Ukupna profitabilnost biznisa procenjuje se na između 15 i 20 procenata.

Izazovi

Iako je svakodnevno poslovanje jednostavno, najveći izazov predstavljaju administrativne procedure.

"U suštini, najveći problem je birokratija", navodi Veronika i ističe da proces otvaranja novog centra može da traje i do osam meseci, pa čak i godinu dana, tokom kojih se zakup prostora i dalje mora plaćati. Dozvole za rad, građevinske saglasnosti, odobrenja vatrogasnih službi i česte promene propisa dodatno komplikuju situaciju. 

"Kad jednu stavku rešite, kažu vam da vam sada nedostaje druga. To su stvari koje najviše iscrpljuju", priznaje ona.

Uprkos svemu, Veronika ne sumnja u budućnost ovog poslovnog modela. Na pitanje da li bi ponovo ušla u isti posao, njen odgovor je nedvosmislen - da. Planira dalju ekspanziju i otvaranje novih centara, uz jednu važnu lekciju iz iskustva: početi sa većim prostorom.

"Uzela bih malo veći objekat. Možda bih u početku deo ostavila prazan, a kada se pokaže da koncept funkcioniše, onda bih ga postepeno popunjavala", objašnjava i dodaje da trenutno jedna osoba upravlja sa tri centra, a prema njenim procenama, bez problema bi mogla da vodi i više njih.

"Ima dana kada se telefon uopšte ne oglasi", zaključuje ona, opisujući suštinu posla koji spaja visoku zaradu i minimalno angažovanje. 

Pogledajte video: Zašto oko 60% zaposlenih ne želi da promeni posao