U ovom plemenu rađaju se najlepše žene na svetu: Zube im vade na živo, a kosu im mažu balegom

Daleko od Luande i drugih velikih gradskih centara, na jugozapadu Angole nalaze se zajednice čiji je svakodnevni život i dalje snažno povezan sa stočarstvom, prirodom i običajima koji se prenose sa generacije na generaciju.

 Današnju Angolu naseljava veliki broj etničkih i jezičkih grupa. Tokom dugog istorijskog perioda u ove krajeve pristizale su zajednice koje su govorile bantu jezicima i sa sobom donosile različite oblike poljoprivrede, stočarstva i obrade metala.

Planinski predeli, polupustinje i velike udaljenosti između naselja doprineli su tome da stanovništvo jugozapadne Angole duže zadrži lokalne običaje. Ipak, tradicije ovih naroda nisu ostale potpuno nepromenjene, već su se razvijale u skladu sa klimom, političkim prilikama i kontaktima sa susednim zajednicama.

Mukubal – narod čiji se život vrti oko stoke

Mukubal, poznati i kao Mukubai ili Mukabale, pripadaju široj grupi Herero naroda. Najviše ih ima u sušnim oblastima provincije Namibe, gde se tradicionalno bave uzgojem goveda i poljoprivredom.

Stoka za njih nije samo izvor hrane. Broj grla može da govori o društvenom položaju porodice, dok goveda imaju važnu ulogu u sklapanju brakova, nasleđivanju i različitim obredima. Meso se zato ne jede svakodnevno, već se životinje često čuvaju za važne porodične i verske događaje.

Posebno mesto zauzimaju ukrasi i tradicionalne frizure žena. Pojedine pripadnice nose prepoznatljiva pokrivala za glavu, narukvice, ogrlice i metalne ukrase, čiji izgled može da označava životno doba ili položaj unutar zajednice.

U starijim etnografskim i medicinskim zapisima pominje se i ritualno menjanje izgleda zuba. Praksa je obuhvatala uklanjanjepojedinih donjih sekutića ili oblikovanje gornjih zuba, ali se takvi običaji danas ne primenjuju nužno u svim porodicama niti na isti način.

Prema usmenim predanjima koja su zabeležili putopisci, među Mukubalima postoji i snažan tabu povezan sa konzumiranjem ribe. Različite verzije priče objašnjavaju njegov nastanak sudbinom nekadašnjeg vođe zajednice, pa je riba vremenom dobila posebno mesto u kolektivnom sećanju.

Himba žene i prepoznatljiva crvena pasta

Himba narod živi sa obe strane granice Angole i Namibije. Reč je o stočarskim zajednicama koje su se prilagodile životu u jednom od najsušnijih delova Afrike.

Njihove kuće tradicionalno se prave od drvene konstrukcije koja se oblaže zemljom i drugim dostupnim prirodnim materijalima. Naselja se organizuju tako da odgovaraju potrebama porodice i stoke, koja predstavlja važan deo privrede, ishrane i društvenog života.

Pogledajte u galeriji fotografije Himba plemena:

Žene Himba naroda prepoznatljive su po crvenkastoj smesi poznatoj kao otjize, kojom premazuju kožu i kosu. Osnovu paste čine životinjska mast, osušena balega i usitnjeni crveni oker, a mogu joj se dodavati mirisne biljne smole.

Otjize nije samo ukras. Crveni premaz ima estetsko i simboličko značenje, ali istovremeno stvara zaštitni sloj na koži izloženoj jakom suncu, vetru i suvoj klimi.

Zbog ograničenih količina vode, pojedine žene koriste i takozvane dimne kupke. Aromatično bilje i smole stavljaju se na užareni ugalj, a telo i odeća izlažu mirisnom dimu. Ovaj način nege predstavlja odgovor na uslove života u oblastima u kojima je voda dragocen resurs.

Frizure, ogrlice i drugi ukrasi kod Himba naroda imaju mnogo dublje značenje od same estetike. Njima se mogu pokazivati uzrast, bračni status, pripadnost porodici i životna faza osobe koja ih nosi.

Muila žene nose svoju životnu priču oko vrata

Muila, koji se nazivaju i Mumuila ili Mvila, pripadaju etnolingvističkoj grupi Njaneka-Humbe i uglavnom žive u provinciji Huila. Njihove zajednice oslanjaju se na poljoprivredu, uzgoj životinja, trgovinu i porodičnu podelu poslova.

 Najviše pažnje privlače frizure i masivne ogrlice žena. Kosa se tradicionalno oblikuje uz pomoć mešavina koje mogu da sadrže glinu, prirodna ulja, biljne sastojke i druge lako dostupne materijale. Zatim se dodaju perle, školjke i metalni ukrasi.

Ovakve frizure nisu nasumično oblikovane. Njihov izgled može da ukaže na životno doba, bračni položaj, porodičnu pripadnost ili period žalosti.

Sličnu ulogu imaju ogrlice. U tradicionalnom sistemu ukrašavanja mlađe devojke nose ogrlice poznate kao vikeka, napravljene od pletenog materijala prekrivenog zemljanom smesom. Posle udaje mogu da ih zamene višeslojnim ogrlicama od perli, koje se nazivaju vilanda.

Za pripadnice ove zajednice takvi ukrasi nisu kostim namenjen turistima, već deo svakodnevnog identiteta i način da se bez reči pokaže kojoj porodici i životnoj fazi pripadaju.

Tradicija ne znači potpunu izolaciju

U zabačenim delovima južne Angole žive i manje poznate zajednice, među kojima su Mukavana ili Muhakaona. Njihov život takođe je vezan za stočarstvo, zemljoradnju, porodične odnose i veštine koje se uče od starijih članova zajednice.

Iako su neka naselja udaljena i teško dostupna, pogrešno je njihove stanovnike posmatrati kao ljude koji ne znaju ništa o svetu izvan svog sela. Mnogi odlaze na pijace, prelaze granicu, koriste savremene predmete ili šalju decu u škole, ali istovremeno čuvaju frizure, ukrase, jezik i obrede po kojima se razlikuju od drugih zajednica.

 Video: Pleme u Amazonu